SALE "TROPIKO BEND" U USKRŠNJEM INTERVJUU ZA "NOVOSTI": Prvi honorar za dve gajbe piva (FOTO)
BILI smo uplašeni, nismo znali šta nas je snašlo, kad dođete u veliki grad u kom ne znate nikoga osećate se kao pokislo kuče. Sa druge strane u nama je gorela želja da se nešto desi, jer smo oduvek osećali da možemo više, da ne ostanemo na nivou grupe koja svira i peva u nekom lokalu. Emocija koja nas je nosila bila je da možemo da pokorimo svet.
Ovako, u dahu, sećajući se 2002. i pesme "Daj mi daj" kada je sa "Tropiko bendom" krenuo put estradne orbite za "Novosti" kaže Aleksandar Cvetković Sale. Pop zvezda i frontmen "Tropika" ponosno ističe da se te godine zakleo sa "ekipom", da će biti samostalni, da nikada ni od koga neće ništa tražiti i podnositi nekom račune, iako je bilo trenutaka kada su pomišljali da se vrate u rodni Leskovac. Ipak, karijera išla uzlaznom putanjom:
- Snimali smo, promašivali, svašta je bilo... Dolazili su ljudi i pitali: "Šta ima da se jede?" Ja kažem "ima žvake". Bili su to momenti koje nikada neću zaboraviti. U međuvremenu, naišli smo na kompozitora i tekstopisca Dragana Brajovića Braju, koji je napisao pesmu "Zaboravi", ja sam našao numeru "Zauvek tvoj" i onda je sve krenulo...
Na pitanje zašto album izlazi 14. maja i ima li za njih taj datum neku simboliku, Sale kaže:
- Nema nikakvu simboliku, samo da izađe. Osećamo da je sada pravo vreme, s obzirom na pauzu. Na novom albumu će se naći i te starije pesme, pored novih numera, koje su veoma dobre i kvalitetne. Srećan sam zato što "pokrećemo" novi album, bićemo "mi - mi", koji će imati naš prepoznatljiv muzički fazon i zvuk.
Na pitanje ima li dovoljno vremena za porodicu, s obzirom da je otac dve devojčice, kaže da bi svakako voleo da za njih ima još više vremena, jer su deca najveća radost u životu:
- Svoje ćerke učim da budu humane, iskrene i brižne. Da osećaju i razumeju sebe, kao i svet oko sebe i da nikada ne zaborave i na druge.
KLUBOVI NAM BILI ŽIVOT
*NAJVEĆI izazov za "Saleta i ekipu" kada su došli iz Leskovca u Beograd bio je da izbore "svoje mesto pod Suncem" u Beogradu. Svirali su i za 10 maraka, kaže Sale, nisu imali gde da žive jer su stanovi koje su morali da iznajmljuju koštali mnogo. Kada su našli menadžera, brzo su "ušli u klubove":
- Odjednom, svirali smo sedam dana nedeljno, spavali i zabavljali se, to nam je bio život. Onda smo shvatili da ćemo propasti, pa smo odlučili da nešto snimimo, što se na kraju ispostavilo kao pravi potez.