MIROSLAV ILIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA "NOVOSTI": Ni na vrhuncu nisam zaboravio odakle sam počeo (FOTO/VIDEO)

Ovako, sećajući se 1965. godine i prve singlice, kada je snimio prvu pesmu "Poslušajte moju pesmu", na nagovor čuvenog kompozitora Obrena Pjevovića, na početku razgovora za naš list govori Miroslav Ilić. Bard narodne muzike ponosno ističe da ga uprkos svemu, slava nije promenila i da je "biti normalan" njegov imperativ.

- Pamtim reči čika Obrena koje mi je govorio: "Miro, i kada budeš jednog dana, a bićeš zvezda, nemoj nikada da zaboraviš kako i odakle je sve krenulo" i nikada nisam zaboravio. Trudim se i kada "prođem" kroz svoju ličnost i godine provedene u ovom poslu i na estradi, da ne vidim "ožiljke" od te slave.

*Kada se vratite na početak vaše karijere i 1965. i prvu singl ploču koju ste kao dečak otpevali uz pratnju orkestra Dragana Aleksića, koja je vaša vizija tada bila?

- Zanat u kome sam 52 godine, nije bio moj san, iako sam u osnovnoj školi važio da dečaka koji voli i zna da peva. Naš i moj čika Obren Pjevović je šezdesetih godina u Mrčajevcima napravio poluprofesionalni ansambl, čiji su članovi bili: jedan od naših najvećih pesnika Dobrica Erić, Gordana Jevtović Minov, koja je bila prvakinja beogradske opere. Obukli su me u šumadijsku nošnju sa fermerom i u osmom razredu osnovne škole snimio sam prvu singlicu.

*Voleli ste "Bitlse", a bila je "Pesma leta" i audicija u Beogradu, kao i nagovor supruge da probate, a za to je bio presudan oglas u novinama.

- U gimnazijskim danima, narodna muzika je bila najmanje što sam slušao. Za mene je postojao rok i ništa drugo. Na predavanjima na Fakultetu, gde mi je bilo dosadno, čitao sam novine i video da se u prestonici održava audicija. Tu je bila neka ženska strana koju je čitala moja žena i videla da sam podvukao nešto. Kažem joj da sam ipak odustao od toga. Znaš kako provincijalac razmišlja, "beogradska mangupska posla, verovatno imaju svog favorita pa ovo prave pro forma". Međutim, te godine "Pesma leta" nije ni održana, niti ikada više.

*Usledila je 1972. i "Devojka iz grada", kada ste se vinuli u estradnu orbitu. Ta pesma je bila sudbonosna?

- Čudni su putevi Gospodnji, pa je tako bilo i sa mnom. Moj komšija i zemljak čika Obren Pjevović, čiju podršku sam imao od početka i tokom svoje karijere i bitisanja u ovom zanatu, tada me je, jednog dana pitao: "Miro, sine, čitao sam u novinama, šta bi od tebe?" Imao je gotove kompozicije, bio mu je potreban mlad pevač i pitao me je da li bih hteo da ih otpevam. Video sam šansu u tome, ali i on u meni, bilo mi je potrebno da zaradim novac, kako bih završio studije Elektrotehničkog fakulteta u Skoplju. Međutim, dan po dan, i godina za godinom, eto mene u ovom zanatu 52 godine. On je moj najveći životni učitelj, odredio je moj ukus i od njega sam mnogo naučio o životu.

*Strana B singla "Devojka iz grada" je pesma "Vesna stjuardesa" posvećena Vesni Vulović?

- Nije bilo tako predviđeno. Međutim, 1972. godine desila se avionska tragedija iznad Srpske Kamenjice u Čehoslovačkoj (današnja Češka), kada se srušio avion "Jata". Bilo je svetsko čudo da je stjuardesa Vesna jedina preživela takav pakao. Čika Obren je napisao pesmu posvećenu njoj i ja sam je snimio.

*Vaš prvi veliki solistički koncert desio se 1981, a od 1996. u Domu sindikata, preko Sava centra i sada "Arene", svakog 10. decembra pravite tradicionalne rođendanske nastupe. To je zaista jedinstveno na našoj muzičkoj sceni, u čemu je draž?

- Spontano je počelo. Kada je došao momenat da proslavim 50. rođendan, sa sada pokojnim prijateljem Velimirom Nikšićem i "Taš estradom", došli smo na ideju da tim povodom napravim veliki koncert i istom prilikom organizujem veliku žurku. Bez nekih ambicija, međutim, pretvorilo se u tradiciju. Zaista sam ponosan i srećan zbog toga.

*Kako ste uspeli da posle toliko godina ostanete imuni na razna loša dešavanja, laži, sudske procese i presude, "nameštanja", ogovaranja, kao i da vas slava ne "ošamuti"?

- Davnih godina sam naučio lekcije da moram biti spreman na sve ako se bavim javnim zanatom. Popularnost, koja donosi i uspeh, kao i sve ono materijalno i nematerijalno, opasna je "igračka". Meni je imperativ bio i biće - da ostanem normalan.

Čuvajmo tradiciju

*KAKO definišete današnju muziku?

- Kada pogledam šta se uopšte dešava na muzičkoj sceni na svetskom nivou, i te kako drugačije sistem funkcioniše u odnosu na nas. Slobodno mogu reći da je muzika manje kvalitetna nego što je nekada bila. Jedino protiv čega sam je to što se potpuno zapostavlja tradicija i tradicionalna muzika. Suviše smo mali narod da bismo dozvolili sebi da to zanemarimo i da nam nacionalna i tradicionalna muzika bude zaboravljena. Smatram sa je to važan deo našeg identiteta, jer svi svoje čuvaju. Fado muziku svi vole, a ona je portugalska narodna muzika, tako moramo i mi našu da čuvamo i negujemo.

Veliki intervju sa Miroslavom pogledajte i uživajte, u videu ispod: