DRAGANA KATIĆ SE VRATILA U PROŠLI VEK, PA SE PRISETILA PRAZNIKA: Postojale su poljane za sankanje, a jelke su kitile bombonama

Na samo početku je otkrila šta je to što će sa početom ove godine rado zaboraviti, a po čemu će pamiti prethodnu godinu.

- Prošla godina sve u svemu mi je bila onako mirna i lepa, bilo je puno lepih stvari vezanih za decu, za njihove poslove, za ostvorenje nekih njihovih želja. Ja sam onako putovala, po čemu ću najviše pamtiti prošlu godinu, a to je da sam vozila recimo samostalno do Soluna. To mi je onako bio uspeh, pošto to nisam činila poslednjih decenija i onda mi je onako to ostalo kao najlepši negde, najveći lični uspeh i savladavanje svojih ličnih strahova i trauma koje sam imala vezano za tako daleke puteve i vožnju. I vozila naravno po Grčkoj i sve i to mi je onako lični uspeh da sam uspela sebe da pobedim po ko zna koji putu nekim stvarima koje su mi bile problem - rekla je voditeljka, pa dodala.

- A što se tiče zaboravljanja, mislim da neću ništa zaboraviti, bez obzira što je u godini bilo puno nekih gubitaka, odnosno ne neke gubitaka, nego odlazaka nekih meni dragih ljudi. Tako da su to stvari koje ne mogu da se zaborave, a prosto i ne želim da zaboravim jer želim da zadržim sećanje na njih. Ali nije bilo ničega tako drastičnog što bih rekla u što bih volela da se nije dogodilo i baš bih ovo volela da mogu da zaboravim. Toga nije bilo.

Dragana je otkrila da li ona i njena porodica imaju neki poseban običaj koji je specifičan na njenu porodicu.

- Nemamo neke posebne rituale, sen, naravno, ajde, kićenje jelke, tada sipam sebe piće, kitimo jelku i to primenujemo, ali kako su sada to već deca velika, rade svoje poslove, a posebno što je Boban u Berlinu i nismo u mogućnosti da sve to radimo kao što smo nekada radili. U svakom slučaju biće pokloni, ali ono što je nekako za svaku Novu godinu bio neki ritual, ja to inače ne radim, ali za Novu godinu obično kupim neke srećke, neki bingo ili tako, neke one greb, greb i onda tako zakačim za jelku, pa šta ko uzme. Eto, to je, recimo, nešto što ono bude kao naš ritual - rekla je Dragana, a onda opisala svoje najlepše Novogodišnje sećanje iz detinjstva.

- U moje vreme, jer sam ja naravno iz prošlog veka, sredine prošlog veka tačnije, naravno da je negde najlepše svećanje upravo to što su gotovo sve Nove godine bile sa snegom što sam ja stanovala u blizini Zvezdare i postojale su te neke poljane tako smo ih zvali gde smo mogli da sankamo i naravno kićenje jelke ali tada su se kitile jelke sa onim bombonama, a onda su počeli ukrasi da se pojavljaju i kada su ušli prvi ukrasi u naše detinjstvo i u naše domove to je onako bio neki specijalni doživljaj prosto eto bili smo i mama i tata i prijatelji. - priča pa dodaje:

- I kao što sam rekla, stres je postao ranije dok su oni bili manji, ali sada ne. Sad nekako kako je čovek stariji, odnosno kako sam ja starija i kako sam ušla u neku mirniju životnu fazu, ja prosto biram i svoj mikrosvet sam uspela da izgradim tako što biram kada ću šta da radim, koliko ću da radim, kada ću da se opustim i kada će šta da bude. Više nema tog pritiska koji je postojao naravno kad sam ja bila mlađa i kad su deca bila mlađa i kad su očekivanja bila veća. Tako da je sada sve mnogo mnogo mnogo lakše, mnogo bolje i mnogo opuštenije i negde prosto mislim svi ćemo sve stići, samo eto ne treba sami sebi da pravimo taj pritisak. Prosto će to doći. Važno je da smo negde na okupu, važno je da se volimo, važno je da smo u svim godinama koje su bile pre nas uložili sve ono što je trebalo da uložimo u naše živote da bismo mogli sada sve te praznike i uopšte tu novu godinu da čekamo zadovoljni i srećni - rekla za Dragana, pa zaključila:

- Ja ne volim to da nazivam žrtvama i da sam se nečega u životu kao odrekla ili žrtvovala ili ne znam šta radila zarad svoje karijere. Kao prvo ja se bavim poslom koji jako mora da se voli, posai koji mora jako da se želi. Ja sam to želela kao dete, ostvarila sve svoje snove, težila kad tome radila, radila, radila, mnogo razmišljala, mnogo želela, projektovala, vizualizirala i onda negde je sve to došlo na svoje i kad je došlo do ostvarenja svih tih mojih snova i svega toga što je bilo, ne mogu reći da sam ja nešto žrtvovala. Ja sam prosto i kad sam postala majka i kad su obaveze bile znatno ozbiljnije i veće u mom privatnom životu, ja sam negde uvek svoje deci govorila da je moj posao nešto drugačiji, da je moja radno vreme nešto drugačije i da prosto moramo tome da se prilagođavamo. Prolazili smo kroz razno razne krize, krizice i sve to, ali sve smo to lepo ishendlovali, sve smo to lepo dogovorili, sve smo to lepo objasnili i tako da je prosto taj neki iskreni razgovor u svemu tome pomogao da sve to shvatimo i ne volim nikada da kažem da nešto što se desilo u mom životu vezano za moju karijeru i za moju porodicu da sam nešto žrtvovala. Nisam žrtvovala, ostvarivala sam svoje snove i to je najvažnije i ja sam bila srećena i naravno da su svi oni koji žive sa mnom i koji su oko mene, a prvenstveno moja deca, bili srećeni i zadovoljni i prosto primali tu energiju i videli da sam ja zadovoljna i ostvarena žena i na neki način sam i njima pokazala sobstvenim primerom kako se teži i kako se ostvaraju snove u životu.

(ESPRESO)

BONUS VIDEO:

NAJLEPŠE JE DAROVATI LjUBAV | Novogodišnji "Novosti" intervju | Lepa Brena