BILO JE TEŠKO, MNOGO SAM PROPUSTIO: Uroš Živković otkrio čega se odrekao zbog karijere
UROŠ ŽIVKOVIĆ otkrio čega se odrekao zbog karijere koju je počeo kao tinejdžer. Kao i brojne njegove kolege, trenutno radi punom parom, a do samog dočeka obradovaće publiku i novom pesmom.
Uroš je sumirao godinu na izmaku, ali i progovorio o detaljima iz privatnog života.
Do Nove godine ostalo je još manje od dve nedelje, da li znaš koliko si nastupa imao ove godine kao jedan od najtraženijih pevača na terenu?
„Uf, nije baš preko 300 to je nerealno, nismo roboti, ali bilo je preko 150, do 180 tako. U nekom proseku svaki drugi dan, hvala Bogu.“
Da li se sećaš kada si poslednji put bio slobodan za Novu godinu?
„Radim i sada, ne mogu ni da se setim kada nije bilo tako. Reprizu odmaram, da se skupim sa svojim prijateljima, jer drugog januara je i rođendan jednom od najboljih drugara pa tada trudim da se okupljam sa njima i dočekujemo zajedno.
Kakvi su ti planovi za narednu godinu?
„Radim do praznika, pa jedno sedam dana odmora, onda ponovo tempo do kraja januara. U februaru idemo na odmor. Taj odmor mi je jedini izvor energije i ne bih ga dao za živu glavu. Vraćam se spremam album i očekujemo prvenac i puno posla, to su mi planovi.“
Koliko je teško izbalansirati posao pevača sa okuženjem koje živi životom sa prosečnim obavezama?
„Teško je, posebno je bilo teško na početku prvih par godina, ali družim se sa ljudima sa kojima sam odrastao pa su oni prošli sa mnom ceo taj period. Bilo je teško, propuštao sam dosta. Počeo sam da pevam rano i krivo mi je što sam neke stvari propustio kao što su 18. rođendani, ali da nije bilo tog odricanja ne bih bio ovde gde jesam danas.“
Mnogi pevači ne vole da izlaze kada ne rade, da li si ti jedan od njih?
„Što sam stariji sve manje. Nije da bežim od kafane, volim da sedim sa prijateljima, i da zasednemo do jutra, ali u veliku gužvu da idem izbegavam. Imam neka svoja mesta standardna gde idem, to su uglavnom mesta koja drže moji prijatelji i to ne menjam. Generalno po gradu iz tog razloga i ne idem.“
Da li je teško uvek ispoštovati prijatelje koji očekuju da si uvek raspoložen da im pevaš?
„Nažalost, ja nekada kažem kada smo na privatnom veselju traže mi uvek par pesama koje se podvodi pod moranje, ne znam zašto je to tako. Hvale ljudi svoje i čast im je, ali opet… To je kao kada bih ja sreo nekog sportistu koji je fudbaler i ja mu tražio da donese loptu i žonglira sto puta, ako je moranje. Dobro, mi smo izabrali taj put i taj poziv, muzika je na dobro i sreću, pa kada god mogu ispoštujem.“
(Grand)