SESTRE GOBOVIĆ: Nismo se priklonile novokomponovanim trendovima (FOTO)

Za "Večernje novosti" poznate sestre Marina i Marija govore o tome kako su zavolele ovu vrstu muzike, kako se nose sa aktuelnim žanrovima, ali i o daljim planovima koji su vezani za njihovu karijeru.

* Otkud interesovanje za tradicionalnu muziku, s obzirom na to da ona nije naročito komercijalna?

Marina: Mi smo se vodile srcem, kada je muzički žanr u pitanju. Nikada nas nije privlačila komercijalna muzika za javne nastupe. Privatno slušamo sve žanrove, ali tradicionalnu izvornu muziku volimo da pevamo. Ona ima neku posebnu energiju, dušu, izaziva emociju, i drago nam je što imamo publiku koja takođe voli tu vrstu muzike. Takođe nam je drago što mladi sve više vole ovaj muzički pravac i prepoznaju svoje korene, a to najbolje osetimo na nastupima, kroz pozitivne komentare naših interpretacija. U ovom poslu se ne treba ugledati na druge, nego biti svoj i originalan. U odnosu na druge interpretatore, nas dve smo drugačije, pre svega što smo bliznakinje, pevamo u duetu tradicionalnu izvornu muziku u novom stilu, prilagođenu svim generacijama.

Marija: Marina i ja smo, kao petnaestogodišnjakinje, postale vokalne solistkinje u KUD Branko Cvetković i od tada se rodila ljubav prema izvornoj muzici. Sa KUD-om smo puno putovale u zemlji i u inostranstvu i predstavljale našu tradicionalnu muzičku baštinu. Inače naši glasovi prirodno vuku na etno i imaju arhaičan prizvuk, tako da zbog toga i ne čudi naše opredeljenje, kada je muzički žanr u pitanju. Smatram da svaki pevač ima izbor kojim će se muzičkim pravcem baviti. Bitno je da se prepozna u tom žanru i da voli tu vrstu muzike. Nismo se priklonile novokomponovanim trendovima, jer svaka muzika pronađe svoj put i publiku. Srećne smo jer na našim koncertima ima ljudi svih generacija, od mladih kojih je sve više, do starijih.

* Da li muziku doživljavate kao hobi ili profesiju, pošto ste obe pravnice?

Marina: Obe smo diplomirale na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u redovnom roku, ali smo i muzički obrazovane. Uvek smo imale duple obaveze kroz školovanje, tako da se to nastavilo i nakon školovanja. S obzirom na to da smo obe maksimalno posvećene i jednoj i drugoj profesiji, ne možemo reći da je muzika hobi. Definitivno je muzika naša profesija, koja iziskuje puno rada, odricanja, ulaganja i posvećenosti. Ali kada nešto volite svim srcem, onda se sve i postigne.

* Gde crpite inspiraciju?

Marija: Najveći izvor energije, motivacije i inspiracije, za sve u životu nam je ljubav. Prema svemu što radimo. Da nema ljubavi, verovatno ne bismo sa ovakvim elanom pristupale našim profesijama. Takođe, ljubav prema deci, najbližima i onim čime se bavimo nas podstiče da nikada ne odustanemo i da uvek gledamo na sve optimistično i samo napred. A publika sve to oseća.

Marina: Pored ogromne ljubavi prema muzici, prema porodici, prema poslu kojim se bavimo, bitna je vera u sebe, volja, želja, rad, vežba, autentičnost i predanost svemu što radimo. Komponovanje i pisanje tekstova je takođe veoma kreativan i divan deo posla, koji obožavamo, jer imamo slobodu da se kroz muziku i tekstove iskažemo.

* U kojoj meri vam to što ste bliznakinje pomaže, a koliko odmaže u karijeri?

Marina: Mislim da je veliki blagoslov imati u životu sestru bliznakinju, a dar koji nam je Bog dao, doveo je da kroz život uvek koračamo zajedno, tako što imamo zajedničku karijeru. Puno je prednosti naše blizanačke vezanosti. Prvenstveno to što nikada niste sami, što se uvek možete osloniti na drugu, što muziku izvodimo u dva glasa, pa zvuk deluje puniji i lepši, što se konsultujemo za sve u životu. Obe smo veliki perfekcionisti, a po senzibilitetu smo potpuno različite, pa kada snimamo novu pesmu ili pravimo repertoar za koncerte, mišljena mogu da nam se razlikuju. Ali nađemo uvek zajedničko rešenje.

Marija: To što smo bliznakinje nam je pomoglo da se izdvojimo i istaknemo naš talenat, jer je malo blizanačkih dueta, a puno je pevača. Takođe nam je i u životu pomagalo, kako na fakultetu, jer smo zajedno spremale ispite i izlazile da polažemo, tako i u muzici, kroz mnogobrojne nastupe gde smo se zajedno pripremale i uvek imale jedna drugu. Marina je pomenula da se razlikujemo po senzibilitetu i to je tačno. Ja više volim sporije pesme, balade, a Marina brze ritmove, uz trube. Zato su naši koncerti šarenoliki – počnemo sa nekom duhovnom pesmom, gde publiku ganemo emocijom, a završimo sa brzom pesmom, gde svi igraju zajedno sa nama. Publika voli tu našu sličnost, a različitost. Vole našu iskrenost i energiu.

* Kom velikanu biste, pored Nikole Tesle, posvetile pesmu?

Marina: Veoma smo ponosne što smo snimile pesmu, koja je posvećena našem naučniku, pronalazaču, inženjeru, čuvenom Nikoli Tesli. Našu pesmu “Nikola Tesla” smo početkom godine izvele u Njujorku, kada smo nagrađene priznanjem “TESLA SPIRIT AWARD” za doprinos kulturi i za stvaralaštvo. Veoma smo srećne što publika divno reaguje na ovu našu pesmu i što nas uvek nagrađuje gromoglasnim aplauzima kada je izvedemo.
Pre nekoliko dana smo završile snimanje pesme “Stratimirović vojvoda”, jer smo pre dve nedelje odlikovane ordenom “Krst vožda Đorđa Stratimirovića” i želele smo da posvetimo pesmu srpskom vojnom komandantu Srpske Vojvodine, čiji smo orden dobile.
Nakon ove pesme, snimićemo i pesmu posvećenu još jednom velikanu, ali nećemo još da otkrivamo o kome se radi, neka bude iznenađenje.

Marija: Puno je naučnika, umetnika, pisaca, koji zaslužuju da se kroz pesmu slavi njihovo stvaralaštvo i doprinos naciji. Sigurne smo da će u budućnosti biti još puno pesama posvećenih našim velikanima.

* Koji žanr muzike je vaš favorit, pored tradicionalne?

Marija: Nas dve privatno volimo da slušamo mnoge žanrove, ali smo se odlučile da se bavimo ovim muzičkim pravcem, jer pre svega volimo tu muziku, a i smatramo da je ona mnogo važna, da se naši koreni ne zaborave. Zato smo mi izvornu muziku prilagodile današnjem vremenu, kako bi mladima približile ovu vrstu muzike i kombinujemo je sa puno muzičkih žanrova. Imamo pesme koje su sada u latino maniru, u džez maniru, dosta pesama smo snimile uz trubačke orkestre. Sve te pesme sada zvuče potpuno drugačije nego u originalnoj verziji pesme.

* Svečano vam je uručen orden "Krst vožda Đorđa Stratimirovića" za izuzetan doprinos srpskoj kulturi. Koliko to vama znači?

Marina: Izuzetno smo počastovane ovim odlikovanjem za doprinos i istrajavanje na vrednostima svetosavske duhovnosti i očuvanju tradicije. Svaka nagrada koju dobijemo nam je izuzetno važna, jer one predstavljaju potvrdu našeg truda, rada i obrazovanja. Drago nam je što se naš talenat ceni i što nas nagrađuju za doprinos kulturi. To bi trebalo mladima da bude podstrek, da ukoliko imaju neki cilj, teže tom cilju i nikada da ne odustaju, jer ono što je dobro, kvalitetno i u šta verujete, pronaći će i svoj put.

* Radite sa decom, vodite dečji hor "Slavujčići" pri Hramu Svetog Save. Koliko današnja deca vole tradicionalnu muziku?

Marija: Drago nam je što našu ljubav prema tradicionalnoj muzici prenosimo na najmlađe. Veoma smo ponosne što smo dobile blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog g. Porfirija da pri Hramu Svetog Save vodimo dečji hor „Slavujčići“, učeći ih izvorne, duhovne i dečje pesme. Mi to smatramo našom misijom, da naše dugogodišnje muzičko iskustvo sada prenosimo i na decu. Rad sa najmlađima je veoma zahtevan i odgovoran, ali lep i zanimljiv. Njihovu radost što dolaze kod nas, mi osećamo na svakom času. Zato se maksimalno trudimo oko njih da im bude zabavno, a edukativno. Možemo reći da današnja deca veoma vole ovaj muzički žanr, a u prilog tome govori i broj dece koja dolaze kod nas na hor – trenutno je u našem horu preko 70 dece.

* Šta fali današnjoj muzičkoj sceni?

Marina: Svaki pevač vodi svoj put i bira muzički žanr kojim će se baviti. Treba biti svoj, autentičan, originalan, dosledan i nikoga ne imitirati, nego gledati da muzici kojom se bave, daju svoj lični pečat. Na našoj muzičkoj sceni je puno pevača i dosta njih ide putem proverenog – ako je neki pevač uspeo u određenom žanru, onda i oni idu tim putem. Mislim da je to potrebno našoj muzičkoj sceni – originalnost i autentičnost. Ne kažem da nema onih koji su takvi i koji fantastično rade svoj posao, ali volela bih da ih ima mnogo više.

* Koji su planovi za budućnost?

Marija: Imamo puno planova u narednom periodu. Čeka nas ekranizacije pesme “Stratimirović vojvoda” i predstavljanje publici. Srećne smo što ćemo 9. januara održati veliki solistički koncert u Trebinju, na centralnom gradskom Trgu – Trgu platana. Nakon toga čeka nas turneja u Americi, gde ćemo održati koncerte u Njujorku, Bostonu, Patersonu i na Floridi. Intenzivno se pripremamo za sve i veoma se radujemo.

* Šta očekujete od izbora za "Pesmu za Evroviziju 2024"?

Marina: Pripremile smo fantastičnu pesmu i konkurisale na takmičenje za Pesmu Evrovizije. Mislim da svaki pevač koji pošalje pesmu i konkuriše, ima pre svega orgomnu nadu da će se on pojaviti na spisku učesnika takmičenja. Nakon toga, slede pripreme i organizacija, da se izvođači predstave u najboljem izdanju - vizuelno, vokalno i scenski. Nas dve, ukoliko prođemo na takmičenje, daćemo svoj maksimum, sa željom da predstavljamo našu zemlju na Evroviziji. To nam je oduvek bio san, a ko ne sanja, nema čemu da se nada. Potrebno je u životu imati motivaciju, težiti ostvarenju ciljeva i stalno postavljati nove izazove, jer tako čovek sebe pokreće da stalno bude sve bolji i sve ostvareniji.

BONUS VIDEO:

"NOVOSTI" INTERVJU: Aca Regina otkrio sve o saradnji sa Filharmonijom