LEPA LUKIĆ ZA "NOVOSTI": Svega sam se odricala samo da bih zapevala, nikada nisam zažalila

Ekipu "Večernjih novosti" Lepa Lukić, živa legenda srpske narodne muzike, ugostila je u svom domu u Beogradu, a ono što smo odmah mogli da primetimo je da kraljica narodne muzike blista od sreće. Potvrdu da je narodu zanavek u venama dobila je i 22. oktobra na koncertu u "MTS dvorani".

Ta obostrana ljubav na prvi pogled počela je 1964. godine, kada je snimila pesmu "Od izvora dva putića" i interpretacijom skrenula pažnju jugoslovenske javnosti na sebe.

Krenula je uspešna karijera tokom koje je snimila 30 ploča i stotine pesama od kojih su mnoge evergrin hitovi. Nedavni koncert nazvan "Lepini putići" bio je rasprodat u rekordnom roku, te je dvorana bila ispunjena do poslednjeg mesta, ali to nije značilo da se Lepa oprostila od pevačke karijere.

U opuštenoj i prijatnoj atmosferi istaknuta umetnica Srbije za "Novosti" kaže da je srećna što je glas služi, kao i prvog dana, da je puna energije i da će u znak zahvalnosti svojoj publici pokloniti novu pesmu, ali se i prisetila kakvi su bili njeni "putići" u proteklih 57 godina.

- Putići su bili predivni, ali i prirodni, kao što sam i ja takva, jer trajem toliko godina. Što se tiče naziva koncerta "Lepini putići" idejni tvorac naziva bila je Natalija Cajić iz "Jugotona". Bio je samo završni solistički koncert, ali da prestanem da pevam, nikako.

Posle 57 godina na sceni, slava vas nije promenila, ostali ste isti kao i na početku. Pre koncerta održali ste emotivni govor, tačnije u stihovima nove pesme koju ćete snimiti, a posvećena je narodu koji vas prati sve ove godine?

- Da, pesma se zove "Setna pesma" koju poklanjam svojoj publici i narodu za podršku svih ovih godina i što su me samo oni učinili takvom kakva sam sada. To sam obećala na koncertu i moram da ispunim. Suzdržala sam se da ne zaplačem, jer podrška naroda koju imam, ne da mi da prestanem da pevam. Imam godine, ali one su nevažne, jer ako čovek nosi dobru i pozitvnu energiju, one su samo broj.

Pesma koju ste izrecitovali na samom početku koncerta, u publici je rasplakala mnoge.

- Jeste, jer su reči emotivne i iskrene. Ali je na kraju recitovanja cela dvorana ustala na noge.

Iza vas je blistava muzička karijera. Vaše ime postalo je sinonim ne samo za lep glas, već i za kvalitetnu narodnu pesmu, kakvih je sve manje. Kada ste i kako otkrili da će baš pevanje biti ono što će obeležiti vaš profesionalni put?

- Od svoje sedme godine pevušim. Nema pesme koju nisam znala od tadašnjih pevača - Zaima Imamovića, Safeta Isovića, Danice Obrenić, Zehre Deović, zato što me je to strašno vuklo. Kada sam imala dvanaest godina, u mom selu Miločaj bio je "Zadružni dom", gde su dva brata Ljubivoje i Mileta svirala harmoniku, a ja pevala svake subote po nekoliko pesama, gde su me zvali Miločajka, po mom selu. Tu sam stekla rutinu. Takođe, kada sam čuvala majci kravu, stavim neko ogledalo na šljivu, pevam i glumum da sam na sceni. Komšije su govorile "ono dete po ceo dan nešto peva, od njega će nešto biti". Ostalo je istorija.

Boja vašeg glasa je jedinstvena, a vaše pevanje karakterišu lakoća, precizna intonacija i obilje ukrasa. Da li ste samouki ili ste išli u muzičku školu, na časove pevanja?

- Samouka od početka. U to vreme, mnogi gradovi, između ostalog Novi Sad i Priština, imali su audicije za radio pevače. Naravno, da pobegnem od kuće - odem u Prištinu, majka i brat ne znaju, ali od svog sna nisam odustala. Majka Milosija me je mnogo podržavala, a brat mi nije dao da pevam, jer je smatrao da žensko dete ne treba time da se bavi, ali nije ni znao tada da ću ja da postanem Lepa Lukić, ali sa pravom je branio. Na kraju, primljena sam kao Lepava Mušović, da mogu da pevam i nakon toga počela sam da radim u Mataruškoj banji, gde sam stekla rutinu ovog posla. Pevala sam ciganske pesme koje su tada bile popularne i potpuno drugačije od kasnijih dvojki, koje su me podigle u estradnu orbitu. Niko me nije probio, već sam se sama probijala i borila kroz život. Nakon toga, silno sam želela da zapevam u nekom beogradskom restoranu. Čula sam da u Beogradu u kafani "Stambol kapija" nastupaju Cune Gojković, Vasilija Radojčić, Zvonko Bogdan, sve same veličine. Reših, proći ću ja tu kapiju, makar i na silu, gde sam pre mojih "putića" pevala. Kada sam bila mlada, krala sam znanje, cake, fore i fazone od koga sam stigla.

Koji je to bio prelomni trenutak da snimite prvi hit "Od izvora dva putića"?

- Pesma je nastala sasvim slučajno, na putu od Aleksandrovca do Beograda, kada sam se vraćala sa tadašnjim orkestrom sa "Župske berbe", gde sam pevala. Neobavezno u autobusu pevušila sam pesmu "U sokaku komšija mi jutros šljive bira". Nisam ni znala da ispred mene sedi kompozitor te pesme. Kako me je Petar Tanasijević dotakao tada po ramenu, tako ja trajem 56 godina. On me je čuo kako pevam i zapazio me je. Veliku čast mi je učinio pitanjem da li hoću da snimim nešto. Kažem da hoću, kako neću. Dao mi je adresu studija i rekao da za mene ima već spremnu pesmu. Nisam spavala tri dana dok nije došao taj dan. Pesma je izabrala mene i sa orekstrom Bogdana Kojovića samo uradili vanvremensku stvar i mojoj sreći nije bilo kraja.

Kako birate pesme? Da li se više vodite ličnim ukusom ili osluškivanjem zahteva tržišta? Da li, možda, imate nekoga ko vas mudro savetuje u vezi sa tim?

- Slušam samo sebe. Kako ranije, tako sada, nije niko uticao i niko ne može da utiče na mene, nemoj ovako - nemoj onako da pevaš. Sve što i nisam znala, ja sam pitala i pitam. Nisam rizikovala tokom karijere, samo sam išla svojom glavom. Imam nos šta mogu da otpevam i pretpostavim da će biti hit.

Kako biste prokomentarisali današnju estradnu scenu?

- Postoji mnogo mladih kolega koje lepo pevaju, imaju karijere i to podržavam.

Šta vas u životu vodi? Kada odlučuje srce, a kada glava?

- Uvek idem srcem. Takva sam bila oduvek, jer šta srce kaže - to je to. U životu i kroz karijeru, nisam od samog starta lično poznavala "glavne ljude". Nisam "bolovala" od toga da znam da je neko "važan". Sa "običnim" ljudima sam se družila i vidite dokle sam došla. Uvek želim da neko drugi kaže, a sve što radim - radim srcem. Mudra sam da pitam i vidim šta me interesuje i da dođem do toga šta hoću.

IMA KO BRINE O DRUŠTVENIM MREŽAMA

Pratite trendove, ima vas na Instagramu, Jutjubu, svuda ste aktivni?

- Ima me, drago mi je da me ljudi i dalje traže. Ali društvene mreže i digitalije ne vodim ja, nego moj dragi prijatelj Saša Pujez. Kada je krenula reklama za koncert, to je sa brojem pregleda oborilo sve rekorde, jer se danas oglašavnje vrši putem društvenih mreža, pa onda moram i ja.

ČAJ SA PRIJATELjICAMA

Kako izgleda vaš slobodan dan?

- Kada ne radim, odmaram kod kuće. Sve isto što i svaka druga žena radi. Sredim stan, skuvam ručak, popijem čaj sa dvema mojim kućnim prijateljicama za ceo život.

Sreća mi se osmehnula, pesma me je osvojila, odvela od rodnog mesta, a nije me ni pitala.

REFREN: Kada ste prvu pesmu čuli, mene sa njom zavoleli, podigli me u nebesa, to sam od vas zaslužila,

Svega sam se odrekla, nikada nisam zažalila, samo da bih vama pevala.

STROFA 2: Sećaš li se brata moga, naše majke sirotice, hranila nas i delila koru hleba sve na pola.

REFREN: Kad ste prvu pesmu čuli, mene sa njom zavoleli, podigli me u nebesa, to sam od vas zaslužila,

Svega sam se odrekla, nikada nisam zažalila, samo da bih vama pevala.

BONUS VIDEO:

"NOVOSTI" INTERVJU: Aca Regina otkrio sve o saradnji sa Filharmonijom