POMAGAO SIROTINJU, A SAD NJEGOVA KUĆA PROPADA: Meštani sela Pečenjevce samoinicijativno obnavljaju kuću Tome Zdravkovića (FOTO)

Prošle godine uspeli su da promene krov i urede dvorište. Sami su sakupili novac, a gradonačelnik Leskovca im je dao ukupno 50.000 dinara. I tu se, za sada, stalo.

Rodna kuća čuvenog pesnika tuge i boema je oronula, a potrebno je mnogo novca da se preuredi u muzej. Meštani kažu da su očekivali veću podršku Tominih kolega, prijatelja i ljubitelja njegovih pesama, ali ne gube veru da će sačuvati njegovo nasleđe. Toma i dalje živi u njihovim srcima. Proslavio je rodno selo Pečenjevce, inače poznatog po proizvodnji krompira, pa osećaju i odgovornost da se njegova kuća ne pretvori u ruinu.

- Kuću smo sačuvali od propadanja, zamenili smo krov, nadstrešnicu - kaže za "Novosti" inicijator ideje o rekonstrukciji Siniša Cvetanović, predsednik Udruženja "Pečenjevce centar sveta" i vlasnik restorana "Tomina priča". - Unutrašnjost nismo dirali. Tomina udovica Gordana je veoma zainteresovana za otvaranje muzeja, a logističku pomoć nam je ponudila žena Tominog bratanca. Ona radi u pančevačkom muzeju.

Cvetanović naglašava da im je potreban novac, ali i saveti kako da reše pravne zavrzlame oko pretvaranja Tomine kuće u muzej:

- Nažalost, prepušteni smo sebi. Mnogo toga smo platili iz sopstvenog džepa. Kad bi se uključili muzičari, siguran sam da bismo sve završili za 15 dana. Razočaran sam što pevači koji su karijeru napravili na Tominim pesmama nisu zainteresovani. Šta je za nekog od njih da napravi koncert i da sav prihod da za obnovu Tomine kuće? Svi su lepo zaradili od filma o Tomi, ali ni Goca ni mi nismo ništa dobili. Niko iz ekipe nije, čak, ni došao da vidi gde je živeo. A, kada bi uspeli rekonstrukciju kuće da završimo barem do naredne Tomine godišnjice, Pečenjevce bi postalo centar sveta.

Situaciju, međutim, dodatno komplikuju neraščićeni imovinski odnosi.

- Svi naslednici prećutno podržavaju našu inicijativu, ali niko se osim Gordane o tome ne izjašnjava zvanično - priča nam Miodrag Rakić Žućko, vlasnik seoske prodavnice, čija je ideja bila da Toma dobije spomenik u Leskovcu i spomen-česmu u selu. - Opština je obećala da će pomoći, ali sve je ostalo na rečima. Žalosno je ovako. Sramota nas je kad ljudi dođu da vide Tominu kuću.

Tomina udovica Gordana je svojevremeno ispričala da je u kući u selu Pečenjevce pevač nalazio mir i vraćao se u detinjstvo.

- Toma je bio dobar čovek. Nije bio rob novca. Delio ga je i šakom i kapom - govori Rakić. - Pomagao je siromašnima. Umeo je da odvede nekoga ko nema para u grad i da mu kupi odelo i najskuplje cipele. I dalje se prepričava kako je Toma u vreme najveće popularnosti jednog našeg komšiju, koji je imao problema sa rukama, odveo u "Borovo" da mu kupi cipele. Ljudi nisu mogli da veruju kada su videli Tomu ispred prodavnice kako mu vezuje pertle. Takav je bio naš Toma.

Priča nam Rakić kako je Zdravković za noć znao da "propije sve do poslednje pare - da ujutru ni za `leba nema".

- Sve što je zaradio na turneji po Kosovu i Metohiji potrošio je za dan u jednoj leskovačkoj kafani - seća se Rakić. - Obožavala ga je sirotinja. Jednom je ušao u "Borovo" i rekao da svaki Ciganin koji uđe, uzme par obuće na njegov račun. Popodne su svi rafovi bili prazni. Uspeo je naš Toma da se uzdigne. Otišao je iz sela sa 16 godina kao neobrazovano seljače i postigao ogroman uspeh zahvaljujući svom talentu.