"MAMA, AKO NASTAVIM OVAKO, PRESTAĆU DA DIŠEM" Sedam godina od kada nas je napustio Marinko Madžgalj - "Živeo je srećan život"

Marinko je rođen 21. avgusta 1978. u Beogradu. Odrastao je u Kotoru, a diplomirao 2000. godine na Fakultetu dramskih umetnosti, nakon čega su usledile brojne pozorišne, filmske i televizijske uloge, a bio je uspešan i kao pevač i voditelj, piše "Blic". 

Sa prijateljem Ognjenom Amidžićem osnovao je bend "Flamingosi", sa kojim je postigao veliku popularnost i uspeh, iako se nijedan od njih tome nije nadao. Voditelj Pinka više puta je naglasio da su "Flamingosi" nastali u želji da zabave najuži krug prijatelja, kao i da ideja nije bila da njihova muzika dođe do javnosti.

Proslavio se ulogama u komedijama “Crni Gruja” i “Drug Crni u NOB-u”, ljubavnim dramama “Ranjeni orao” i “Greh njene majke”, a briljirao je i u pozorištu, posebno na sceni Ateljea 212 u predstavama “Sedam i po”, “Zbogom SFRJ”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”, “Avgust u okrugu Osejdž” i “Kazimir i Karolina”... Igrao je i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: “Šine”, “Hamlet”, “Govornica”, “Molijer”, “Kako vam drago”, “Zapisi iz podzemlja”, “Iz junačkog života građanstva”, zatim u Bitef teatru, Narodnom pozorištu, Pozorištu Slavija, Dadovu i Madlenianumu.

Madžgalj je imao samo 37 godina kada je saznao za bolest, ali nažalost, to je bilo prekasno. Lekari su mu saopštili da mu je ostalo još samo tri meseca života, koje je on, po rečima prijatelja i porodice, proživeo najbolje što je mogao. Snimao je seriju u Crnoj Gori, išao na hemioterapije i 20 dana pred smrt se krstio u manastiru Ostrog, iako je zbog slabosti to jedva izdržao, što je od mnogih sakrio.

Marinko je sve do poslednjeg dana verovao u ozdravljenje i pobedu, što je dokazao postom na Fejsbuku:

- Prijatelji, mnogo pošte je stiglo! Svi ste tako dragi, ljubazni i puni lepih reči i želja! Hvala vam na svakoj napisanoj reči, hvala za sve medikamente koje preporučujete, hvala na željama za brzo ozdravljenje! Potrudiću se da što pre zaigram na sceni, stanem pred filmsku i TV kameru i ponovo budem sa svima vama. A i zapevam! Voli vas sve vaš Maki!

Nažalost, to se nije desilo. Marinko je sahranjen 29. marta na Novom bežanijskom groblju uz zvuke pesama “Jedan dan života”, “Mama Huanita”, “Bolujem ja”, “Tiho noći”, “Na te mislim”, “Što se bore misli moje”.

Njegova majka Mirjana je prvi put nakon smrti sina progovorila prilikom svečanog otkrivanja murala posvećenom pokojnom glumcu pored Ateljea 212, početkom 2021. godine.

- Živeo je srećan život. Od svoje 11 godine znao je da će biti glumac, bio je stalno nasmejan baš kao na ovom muralu. Bio je duhovit, nestvaran, da poželite takvog sina. Mnogo čeznem za njim. Posle pet godina prvi put govorim o njemu, hvala vam što ste došli ovde danas. Ponosna sam što je naš sin i divno je biti majka takvom detetu, za svaki ponos je bio. Imao je neverovatnu energiju. Svuda je stizao i sve je želeo. Kazao mi je jednom: “Mama, ako nastavim ovako prestaću da dišem”. Zaista je živeo radost življenja - kazala je za 24sedam.

- Kada bismo imali zastavu prijateljstva Marinko bi bio grb na njoj - rekao je tada Andrija Milošević.

BONUS VIDEO:

ZA NAŠU MAMU: Emotivne scene i pesma posvećena Marini Tucaković