NEKE PESME UREZANE U SRCA, DRUGE PALE U VEČNI ZABORAV: Plasman kompozicija na “Evroviziji” nije presudan da li će ih publika zavoleti

Zabeleženo je da je prva predstavnica Jugoslavije na "Pesmi Evrovizije" bila Ljiljana Petrović, koja je 1961. godine izvela kompoziciju "Neke davne zvezde". Mnogi pop pevači oprobali su se na evropskoj sceni, ali interesovanje naše publike za ovo takmičenje posebno raste početkom sedamdesetih godina.

Mnoge kompozicije bile su aktuelne samo jedne sezone i brzo su padale u zaborav.

Prva evrovizijska pesma iz Jugoslavije koja je publici toliko prirasla za srce da je ostala u njemu duže vreme bila je "Gori vatra", koju je izvela tada mlada nada sarajevske pop scene Zdravko Čolić, koju je komponovao i napisao njegov sugrađanin, legendarni Kemal Monteno. Zdravkov nastup U Luksemburgu 1973. godine u crvenom odelu i "zvoncarama" nije, međutim, ostavio veliki utisak na evrovizijsku publiku, pa je završio na 15. mestu, ali se ova pesma i danas rado sluša.

Za Čolića, koga danas mnogi smatraju najvećom pevačkom zvezdom na ovim prostorima, put na takmičenje bio je važan zbog još jednog "sporednog" događaja. Mnogo godina kasnije ispričao je "da je tada upoznao Ani Frid Lingstad iz čuvene švedske grupe ABBA, sa kojom je imao kratku romansu".

Sledeće godine Jugoslaviju je predstavljala "Korni grupa", rokeri koji su se predstavili "pitomom" kompozicijom "Moja generacija". Međutim, ni oni nisu osvojili gledaoce i pripalo im je 12. mesto u konačnom plasmanu.

Prvi odličan plasman ostvario je Danijel Popović 1983. godine sa pesmom "Džuli", koju je sam pisao. On je na finalnom takmičenju zauzeo 4. mesto. Na nastupu u Minhenu prateće vokale su pevale sestre Izolda i Eleonora Barudžija u žutim lepršavim suknjicama. Sin Crnogorca i Belgijanke bio je jedan od retkih pobednika tadašnje TV Titograd.

Inače, kvalifikaciono takmičenje te godine je u Jugoslaviji izazvalo veliku buru jer je do tada anonimni Danijel pobedio i čuvenu folk zvezdu Lepu Brenu, koja je sa svojim "Slatkim grehom" nastupila sa kompozicijom Kornelija Kovača "Sitnije, Cile, sitnije" u etno-stilu. Njeni obožavaoci bili su kivni na ishod takmičenja, pa je verovatno po prvi put potpisivana i peticija kojom su tražili da Brena ode u Minhen, jer ona "istinski predstavlja ono naše". Naravno, uzaludne su bile njihove nade, a Popović im je "zapušio usta" svojim plasmanom.

Doris Dragović nastupila je 1986. godine u norveškom Bergenu. Njen hit "Željo moja" označio je početak njene pevačke karijere, koja i dalje traje. Nastupila je tada u raskošnoj beloj haljini i zauzela 11. mesto. Nedavno je izjavila "da Evrovizija nije što je nekad bila, jer se danas takmičari više bave spektaklom i prezentacijom, dok su se ranije više bavili samom pesmom".

Interesantno je da je Doris još jednom učestvovala na Evroviziji, pošto je 1999. predstavljala Hrvatsku sa pesmom "Marija Magdalena". Ipak, ona prva pesma je ostala popularna i često se emituje na radio-talasima.

Popovićev uspeh je 1987. godine ponovila zagrebačka grupa "Novi fosili". Jugoslavija je na izbor za "Pesmu Evrovizije" u Belgiji poslala pesmu koja će i decenijama kasnije biti hit. "Ja sam za ples" pevala je Sanja Doležal, a komponovao Rajko Dujmić.

Prvo mesto je te godine zauzeo legendarni Džoni Logan, drugi put pobedivši kao predstavnik Irske, najčešće evrovizijske pobednice.

Pomenuti Dujmić pisao je muziku i za pesmu "Rock me" dotad nepoznate zadarske grupe "Riva", koja je neočekivano postala jugoslovenski predstavnik 1989. godine. Jednako neočekivano, oni su pobedili i na finalnom takmičenju u Lozani, što je izazvalo veliku euforiju u Jugoslaviji. Ostalo je zapamćeno da je čuveni voditelj Oliver Mlakar prokomentarisao glasanje - "pa, moralo se ovo jednom i nama dogoditi"! Uprkos velikom uspehu, ova pesma se nije toliko "primila" među ljubiteljima muzike kao neki ranije pomenuti hitovi i retko se pojavljuje na plej-listama.

Zahvaljujući uspehu Zadrana, naredne godine je Tatjana Matejaš Tajči nastupala na "domaćem terenu" sa veselom numerom "Hajde da ludujemo". U roze haljini i sa frizurom nalik na filmsku divu Merilin Monro, Tajči je otpevala pesmu koja i danas ljubitelje lakih nota tera "na njihanje".

Ipak, nije uspela da se približi "Rivinom" plasmanu, zauzela je solidno 7. mesto, dok je pobedu odneo Toto Kutunjo sa pesmom o ujedinjenoj Evropi.

Godine 1991, kada se raspadala tadašnja Jugoslavija, zemlju je pretposlednji put predstavljala Bebi Dol i ostvarila pretposlednji rezultat u istoriji ovog muzičkog takmičenja. Ona je sa pesmom "Brazil" u latino ritmu, u ekstravagantnoj odeći, osvojila samo jedan bod, koji je stigao od Malte. Jedini gori rezultat za Jugoslaviju od ovog zabeležio je 1964. godine pevač Sabahudin Kurt, koji nije dobio nijedan jedini poen.

Interesantno je da su prateće vokale pevale sestre Kovač - Aleksandra i Kristina, koje su kasnije postale vrlo popularne sa svojom grupom K2. Ipak, pesma "Brazil" nije pala u zaborav, naprotiv, i današnje generacije je često slušaju i igraju uz njen karakterističan ritam.

NEPREVAZIĐENA "PRINCEZA"

MOŽDA naijinteresantniji detalj iz istorije evrovizijskih takmičenja vezan je za ju-pesmu koja se nije ni plasirala na finalno odmeravanje, a koja je postala, po mnogima, ubedljivo najveći hit od svih pobrojanih numera - "Negde izvan planeta", koju svi zovu "Princeza". Ona je 1984. godine predstavljala tadašnji TV Beograd u kvalifikacijama. Pevali su je Slađana Milošević i Dado Topić, a kompozitor je bio pokojni Sanja Ilić.

Međutim, predivna balada postala je žrtva uobičajenih jugoslovenskih "kuhinja". Sprega nekih međurepubličkih zakulisnih radnji učinila je da "Princeza" završi tek na šestom mestu, a u Evropu je poslata pesma "Ćao, amore" koju su izvodili Izolda Barudžija i Vlado Kalember i sa njom zauzeli 18. mesto. Danas se malo ko seća ove muzičke tvorevine, dok su satisfakciju Slađana i Dado doživeli u činjenici da je njihov hit decenijama prisutan na gotovo svim radio-stanicama na ovim našim prostorima, koji je bio zapažen i u drugim zemljama i koji publika jednako voli danas, kao i u vreme kada je nastao.

DžULI JE ANGELA

DANIJEL Popović je u jednom intervjuu otkrio da je devojka iz njegove pesme zaista postojala, da je na moru upoznao izvesnu Angelu Basevral, koju je on zvao Džuli.

TERET SUKOBA

BEBI Dol je plasman na takmičenje izborila na kvalifikacionoj manifestaciji u Sarajevu 9. marta te 1991, dok su u Beogradu trajali protesti opozicije.

Pre nastupa na Evrosongu u Rimu počeo je ratni sukob u Hrvatskoj, pa je Bebi Dol ponela taj teret na takmičenje i bila prinuđena da novinarima odgovara na pitanja o politici, a ne o muzici.