EPSKA NOĆNA MORA: Remek-delo "Lorens od Arabije" Dejvida Lina premijerno prikazano pre tačno šest decenija

Glavni junak je Tomas Edvard Lorens hrabri, snalažljivi, zagonetni vojni oficir koji je predvodio britansku podršku arapskoj pobuni protiv Otomanskog carstva tokom Prvog svetskog rata. Ovo je, navodno, najduži film bez ženskih dijaloga - iako traje tri sata i 36 minuta, u njemu nema žena sa govornim ulogama, propust koji bi danas izazvao negodovanje. Ipak, film je remek-delo, a režiseri poput Stenlija Kjubrika, Martina Skorsezea, Džordža Lukasa, Ridlija Skota i Stivena Spilberga tvrde da je imao ključni uticaj na njih.

Mada su u "Lorensu od Arabije" neke od najbesmrtnijih filmskih scena, pre svih scena fatamorgane koja prikazuje dolazak lika koga igra Omar Šarif, a koja je publici šezdesetih godina 20. veka oduzimala dah, nije bilo ničeg nalik ekstazi na snimanju filma u Jordanu, Španiji i Maroku. Naprotiv, više je nalikovalo noćnoj mori zbog žestokog opijanja glumaca, drogiranja, kockanja, nezadovoljnih statista, odnosno vojnika marokanske vojske koji su pucali na glumce zbog neisplaćenih honorara, pa čak i koza koje su se navukle na alkohol. Kako ne bi gubili vreme na spavanje, glumci bi se nakljukali amfetaminima i obično bi prokockali svoje plate, uz što više seksa. Jedne noći su završili u zgradi punoj žena koje nisu reagovale na njihov dobar izgled i harizmu. Ispostavilo se da su ušli u ženski manastir.

"Lorens od Arabije" učinio je O'Tula jednim od vodećih glumaca svog vremena. Ulogu je dobio nakon što ju je odbio Marlon Brando, koji je, navodno, rekao da ne želi da provede dve godine svog života jašući na kamili, a za njim i tada nepoznati Albert Fini, koji se uplašio da neće moći da se nosi sa popularnošću, odbijajući da potpiše sedmogodišnji ugovor. Snimanje ratnog epa u pustinji bilo je opasno, pa je O'Tul zadobio opekotine trećeg stepena, uganuo oba skočna zgloba, pokidao ligamnete na kuku i butini, slomio palac, iščašio kičmu, slomio lobanju, uganuo vrat, pokidao mišić prepona, dvaput imao potres mozga, ugrizla ga je kamila... Prvi put kada je pokušao da jaše kamilu, krv mu je curila iz farmerki. Konačno je savladao tehniku jahanja kamila tako što je ispod sedla dodao sloj sunđeraste gume, kako bi ublažio bol u nagnječenoj pozadini. Beduinska plemena, koja su statirala na snimanju, brzo su usvojila ovu praktičnu inovaciju, a O'Tula su prozvali "otac sunđera". O'Tul je tvrdio da je prvi put pogledao film 20 godina posle premijere i bio je veoma impresioniran.

BRKOVI OMARA ŠARIFA

ENGLESKI režiser ser Dejvid Lin, koji je preminuo 1991, želeo je da lik Šerifa Alija, koga je tumačio Omar Šarif, ima bradu kako bi bio u kontrastu sa svetloputim i glatko obrijanim O'Tulom. Probali su bradu na Šarifu, ali se Linu nije dopalo. Zatim mu je stavio lažne brkove i on je tako odigrao ulogu. Šarif je u rodnom Egiptu postao zvezda golobrad, međutim, uticaj koji je napravio u filmu bio je toliko jak, da je zadržao brkove do kraja karijere.