KAD JE MOGAO TITO, MOŽE I „LAJBAH“: Kultni slovenački bend posle nastupa širom sveta održaće koncet u Iranu

Ivan Novak, muzička supstanca "Lajbaha", predstavljajući knjigu o probijanju "gvozdene zavese" i u razgovoru za "Novosti", bez sentimenta govori o nastanku koncepta i projekta i ističe da je upravo osamdesetih godina prošlog veka, bend koji nije imao ništa iza sebe, odlučio da pokori Evropu.

- Dolazili smo iz Jugoslavije, iz nesvrstane zemlje, a ta ideja danas se ponovo rađa - kaže za naš list Novak. - Rokenrol nas nije zadovoljavao, crpeli smo iz istorijske avangarde, imali jedino ludost i hrabrost. Ideja je nastala u Londonu, "ajmo nemoguće" i tako je krenula turneja. Nismo ni pevačka, ni rok, ni umetnička grupa, ne volimo da nas svrstavaju. Mi smo, rekao bih, inžinjeri ljudskih duša. Pozajmili smo instrumente od drugih, održali 23 koncerta, a da ne znamo kako smo to sinhronizovali.

* Na startu ste obukli uniforme JNA?

- Bio sam u Novom Sadu u vojsci, kao magacioner, i uzeo nekoliko uniformi koje je bend nosio godinama po celoj Evropi. Bili smo fanatici, uvereni da radimo veliku stvar, da menjamo red u Evropi, za koju smo imali instinkt i prelazili sve granice u JNA uniformama. Iz Čehoslovačke su nas, recimo, izbacili, ali je u Poljskoj, kada je bila Solidarnost i vanredno stanje, bilo mnogo interesantno. Videli smo u celoj Evropi mnogo kulturne depresije, dobili sliku o kapitalizmu, a sve to su bili temelji benda za buduće. Najbitniji koncert bio nam je u Londonu, potpuni krah u tehničkom smislu, ali smo ipak potpisali ugovor sa izdavačima. Rekli su da je na našem nastupu žešće nego na "Seks pistolsima".

* Ipak, jači efekat postizali ste u Istočnoj Evropi?

- Šta ćemo u Zapadnoj Evropi? Tamo nema tog efekta, ali u DDR ima. Naša priča sa smislom je prolazila, uticali smo na mlade, na civilnu sferu. U Evropu smo ulazili kao uljezi i antisistemski virus. Nismo išli na Zapad da prihvatimo njihov način, nego da ga uzdrmamo. Išli smo im na živce, na sisteme pop kulture i to još radimo, ako nam se ukaže mogućnost. Izbegavaju nas i bilo bi čudno da je drugačije. Sa nama je uvek bila ekipa slovenačkih intelektualaca, Tomaž Masnak, Miha Kovač, Igor Vidman, Bogdan Lešnik...

* London je po mnogo čemu obeležio početak "Lajbaha"?

- Tamo je sve bilo porazbijano, i kada situaciju ne možeš kontrolisati, onda razbij sve. Živimo u objektivnom realizmu i tu bi trebalo tražiti, jer se Evropa stalno sastavlja i raspada. Tu je dublji princip. Prihvatamo istinu i zato trajemo. Nama je bitna energija i kako se izvodi, a gledali su nas kao svetsko čudo iz Istočne Evrope i da, tukli smo se sa pubikom. Danas nismo stigli dalje, još kao na početku radimo nemoguće stvari, a vreme se brzo menja.

* Često su zabranjivali vaše nastupe?

- Zabranjivali su nas, što je bilo očekivano, jer je to tada bio deo istine. Ako radiš relevantno, moraš biti zabranjen. Bili smo vojnici avangarde, retro avangarde u tadašnjoj Jugi.

* U Novom Sadu ste održali nastup u bašti i na terenu Doma Vojske Srbije?

- Znamo da je i Tito tu svojevremeno bio gost i plesao, pa zašto ne bi i "Lajbah" održao predstavu. To je do organizatora, koji su upriličili lep prostor za mjuzikl na otvorenom. Bašta je kultno mesto gde su nekad bile igranke.

* U bendu negujete jednakost, kolektivizam?

- Svi smo individualci, ali društvo ipak funkcioniše kolektivno. U "Lajbahu" kolektivno razmišljamo, to prihvatamo programski, radimo kolektivno i toga se držimo. Ne dozvoljavamo da niko iskače lično. Može se kolektivno i ćutati. Različite su reakcije publike, menjaju se ljudi, dolaze i odlaze baš zbog koncepta. Mi smo kolektiv, još od kad smo bili klinci i kada smo 1982. napisali manifest koji još danas stoji i drži nas: U svemiru je sve jednako vredno.

* Čuven je vaš nastup u Severnoj Koreji?

- Naš fan, kulturni avanturista, bio je tamo i video da se može komunicirati. Činilo se nemoguće, ali posle godinu dana, jer je sve išlo polako, ipak smo otišli. Kada su nas videli, shvatili su koga su pozvali. Bilo je ili vratiti ili zatvoriti. Svi su igrali tu neku igru. Bilo je interesantno. Ti ljudi su fenomenalni, ali su taoci politike, kompleksne, koja mnogo dugo traje. Koreni te situacije su geostrateška politika Kine i SAD, pa je ta zemlja, tampon-zona sa 24 miliona ljudi koji su taoci. Predsednik je zatvorenik broj jedan i ima možda deo vlasti u rukama, ali mafija, klanovi, crnoberzijanci... Tužno izgleda, mnogo ljudi ne zna ništa o Evropi, a deluju srećno. U tom slučaju ne znaš da li je to dobro ili ne. U Pjongjangu je elita, a po selima jad i beda. Skeptični su po pitanju ujedinjenja, što nije interes nego istorijska želja da se udruže.

* Imate već u planu nove, nemoguće misije?

- "Lajbah" nije repeticija. Spremamo se za Iran. Ne govorimo da ćemo promeniti sve. Mi smo i u Severnu Koreju otišli po principu da menjamo, slično zakonu leptira koji zamahne krilima u Kini, a izazove oluju u SAD. Nećemo prestati.

* Pratite i svetsku i srpsku scenu?

- Radili smo mnogo turneja u SAD. Sada ne odlazimo i nećemo ići tek tako. Imamo publiku, imamo film o SAD koncertima i vidi se kako su izgledale te turneje. Kada je reč o sceni u Srbiji, drugačija je nego u Sloveniji, ali su to finese. Veća zemlja, ima interesantnih stvari i teško je komentarisati, jer nije naročita razlika. Ako je reč o demokratiji, nemam visoko mišljenje o demokratiji. Recimo, ako Ukrajina uđe u EU, onda će i Srbija.

Neklasični mjuzikl

- MJUZIKL je inspirisan provokativnim postmodernističkim dramaturškim delima Hajnera Milera. Nemačka je posle Drugog svetskog rata bila u specifičnoj situaciji i na taj način treba gledati, ne samo kao opraštanje nego i priča o zlu koje traje - kaže Novak, i ističe da nije baš reč o klasičnom mjuziklu.