TRUDIM SE DA ŽIVIM KAO NORMALAN SVET: Pevač Miroslav Ilić (70) zvanično u penziji, ali ne odustaje od koncerata

I dalje peva i drži koncerte. Možda ne onako često, kao nekad, kada su turneje bile iz dana u dan, ali taman toliko da ga se publika uželi.

Pre šest dana imao je koncert u Kraljevu, gde je na trgu u centru grada pevao svojim Šumadincima. Taj nastup je bio planiran za srpsku Novu godinu, ali je zbog pojačane epidemije korone odložen, pa su Kraljevčani uoči 1. maja mogli sa njim da "naslone na dlanove glavu", pa "polome čaše od kristala", "osmehom da dušu greju" ili da "lažu da vreme leči sve" i na kraju - "daju reč."

- Nastupam uglavnom kod nas i u regionu, u Bugarskoj, Hrvatskoj... Ne forsiram ništa, kad me zovu, onda idem da pevam - kaže nam Miroslav.

- Ove godine obeležavam 50 godina otkako se bavim pevanjem i ako bog da planiran je veliki koncert tim povodom, 10. decembra, u beogradskoj "Štark areni". Želja mi je da za tu prigodu imam dve-tri nove pesme, ali nije neka spektakularna ponuda. Videćemo, ima još vremena. Ne brinem, jer računam da imam dovoljnu zalihu.

Kaže nam da mimo koncerata živi kao i drugi ljudi:

- Ceo život sam voleo da mi sve bude što jednostavnije i iz petnih žila sam se trudio da živim kao normalan svet. Mislim da mi je to i uspevalo.

Važio je u javnosti uvek za srčanog i otvorenog čoveka, koji voli društvo, a kaže nam da se druži uglavnom sa muzičarima, koji su mu i saradnici i prijatelji, a nažalost nekoliko bliskih je proteklih nekoliko godina i preminulo. Ima i nekoliko restorana gde voli da zasedne:

- Porodično, povremeno idemo u "Radmilovac", čiji je vlasnik moj prijatelj Pera i tamo se osećam opušteno i ugodno. Zato volim da odem. Ima još nekoliko sličnih mesta, koje drže moji prijatelji i gde se osećam prijatno. Sad su za Uskrs bili i unuci, tako da smo imali lepo porodično okupljanje.

Kod kuće ima dva psa, koje obožava:

- Ceo život sam imao pse. Od detinjstva, ne pamtim da je nekada bio period bez njih. Sad imam dve keruše rase pulin i šar pej, od deset i pet godina. Slažu se dobro, a kako živim u mirnom kraju u Beogradu, volim da sa njima prošetam po naselju.

NEZAOBILAZNI MRČAJEVCI

RODNO selo Mrčajevci je nezaobilazno u priči sa Miroslavom Ilićem. Kaže nam da se trudi da kad god je lepo vreme ode u selo, mada je poslednje dve godine malo proredio:

- Kad je hladno, svejedno mi je da li ću da sedim u kući u Beogradu ili u Mrčajevcima, ali kad je toplo, onda je tamo uživanje. Imam voćnjak, oko 100 sadnica šljiva. Mlad je zasad i tek za dve godine očekujemo rod. Brat od strica sad vodi računa o njemu.