OLIVERA BALAŠEVIĆ SE NE MIRI SA SMRĆU VOLJENOG ĐOLETA: Ne prođe dan da ne pustimo suzu, momenti bez njega su okeani tišine

- Trenuci provedeni sa njim su zapravo decenije... Trenuci bez njega su okean tišine i teško da ih možemo preimenovati! Ali i sa Titanika ima preživelih, a kako ne bi bilo sa "Bele lađe" Panonskog mornara, mog Đorđa?! Naša deca i ja smo hrabro prihvatili neminovnost. Ne prođe dan a da se ne pusti suza, onako dečje kroz smeh prisećajući se života i odrastanja uz njegovu ljubav, brižnost, duhovitost... - priča Olivera za "Gloriju".

Đorđe nedostaje mnogima, a ne samo svojoj porodici.

- Đole je i nedostajanje implementirao u svoje trajanje, stoga i taj osećaj nedostajanja postoji samo kao još jedan parametar njegovog trajanja. Porodica je, uz sve intimne napore, ostala svesna da je svedok jedne etape koju neki ljudi (ne sasvim opravdano) nazivaju prazninom. Uspeli smo da se konsolidujemo i osnujemo Fondaciju Balašević kao jedinu adresu koja razmatra i selektuje inicijative i predloge koji bi podrazumevali korišćenje autorskog dela pod imenom balaševićevaca - priča Olivera.

- Prvi komadi hleba koje smo Đorđe i ja zajednički pojeli pripremljeni su u ovoj pekari. Pre nego što ću svoje Dvorište zameniti studentskom sobom, moja mama, koju sudbina nije nagradila pogledom kroz veo na svoj budući život, kao malu bi me neodoljivo podsećala na nevestu kada god bi testom, prozirnim poput tila, zavrtela iznad svoje glave. To je bilo testo za pitu krompirušu, a od njegovih okrajaka koje bi pržila na ringli pravila je "prženice", i uprkos tako jednostavnom nazivu, danas mi nije jednostavno da objasnim ukus detinjstva koji, srećom, nikada nije nestao. Mamine "prženice" iz detinjstva podeljene sa bratom, kao i perece iz mladosti pojedene sa mojim Đordem na Keju, sve me više uveravaju da je recepte za pripremanje jednostavnih peciva lako formulisati, međutim, kako objasniti onu sinesteziju... Onaj sentiment koji neprestano opominje da su mirisi i ukusi nekih peciva jednostavno neponovljivi i da nije više reč o hrani već o mirisima i ukusima uspomena - ispričala je Olivera u emotivnoj ispovesti.

Na kraju razgovora se osvrnula i na film svog sina.

- Mi kao porodica i Aleksa kao idejni tvorac i pokretač filmskog projekta "Megdan" pristupili smo tome uz poštovanje elementarnih principa tolerancije i u duhu kosmopolitizma - onako kako je Đole živeo i stvarao. Realizacija ovog projekta odvija se uz podršku gradskih na lokalnom i izvršnih vlasti na državnom nivou. Ovog februara, uz prisustvo predsednika Narodne skupštine i ministra omladine i sporta Republike Srbije, ugostili smo Destera Vilsona, ministra omladine i sporta Republike Liberije. Povod ove značajne posete jesu saradnja i podrška njegovog ministarstva filmu “Megdan”. Na ovaj način čitav projekat zadobija međunarodni karakter, a filmske lokacije će, između ostalih, biti i Liberija i Grčka - zaključila je Olivera Balašević za pomenut magazin.

BONUS VIDEO:

OPROŠTAJ OD "PANONSKOG MORNARA": Hiljade ljudi odaje poslednju poštu Đoletu Balaševiću