SRPSKA PEVAČICA O SMRTI SUPRUGA: "Rana na stomaku nije mogla to da podnese"

- Imala sam tu jednu osobu u svom životu koju sam volela bezrezervno. Nikada više nije imao zamenu u bilo kom obliku. Upoznala sam ga u ranoj mladosti. Ja sam bila jako mlada i on je bio čovek koji mi je otvorio prozor u svet. Bio mi je sve, učitelj, pokrovitelj... Pokazivao mi je samo lepu muziku - počela je izlaganje.

- Uz njega sam naučila sve, šta su loši trileri, šta su dobre izvorne pesme, koji put treba da odaberem... Duboko negde u dubini duše sam uvek patila za njim, i to će tako biti doživotno. Pitaju me ljudi: "Zašto, kada život nije jedan čovek?". Nije. Uvek postoje nove ljubavi, ali takva ne - kada si strašno mlad, kada toliko veruješ, veruješ u iskrenost, da će to trajati doživotno, i onda se naoružaš svim onim što imaš u sebi i daš toj jednoj osobi. Šta se posle desilo, duga je to priča. Na ozbiljnom sam putu da, kad već on nije, napišem knjigu i da na papir stavim šta se sve dogodilo sa mojim životom, kako sam uspela da se izborim, da iz gorštačkih planina Deli Jovana i Homolja siđem u civilizaciju, završim neke škole i sretnem Mišu Blama - nastavila je izlaganje Miloševićeva.

- On je bio ostvarena ličnost, a ja devojčica od 17-18 godina. U odnosu dvoje ljudi je iskrenost alfa i omega svega. Mi smo se tako spojili. Bila sam jako mlada. Bio je deset godina stariji od mene. Bio je isuviše svoj. Pitaju me ljudi: "Kad ga već toliko hvališ i posle toga se nisi više udavala, iako si imala toliko šansi, zašto si se, ženo, razvela od njega?!". E, to moram da stavim na papir. On je bio isuviše jaka ličnost, isuviše svoj. On je bio bolesnik od kronove bolesti, ali se nije dao. To je jako teška bolest. On uzme svoj kontrabas, ode u noćni klub, gde su prigušena svetla, stavi čašu viskija i krene da svira svoj omiljeni džez, a zna da će sutra da završi u bolnici jer ne može rana na stomaku da podnese tu količinu alkohola. Govorio je: "Hoću da živim tako, makar samo 24 časa!". To ga je koštalo života - zaključila je pevačica.