ZAMALO DA ODBIJE "IVANOVA KORITA": „Zlatni glas srpske estrade” Merima NJegomir biće sahranjena sutra

Sa Meriminim odlaskom ne miri se ni njena porodica, četvoro dece koja su joj u životu bila najveća podrška - Milica, Marko, Jelena i Ljubica. Neutešna ćerka Ljubica je, na dan majčine smrti, na društvenim mrežama objavila da je "čast biti tvoje dete, beskrajno mila, moja mamice", a juče se oglasila rečima:

- Mama, ne mogu da shvatim... Već mi mnogo nedostaješ.

Harmonikaš i dugogodišnji šef Narodnog orkestra RTS, Ljubiša Pavković, Merimu je poznavao decenijama, a njihova saradnja je bila duga i bogata.

- Reč je o pevaču najplemenitijeg kova, divnog, kristalno čistog glasa, izuzetne muzikalnosti - rekao je Pavković. - Vrhunskim interpretacijama naše tradicionalne narodne muzike, Merima je nastavila izuzetnu pevačku školu koju je iznedrio Radio Beograd, oličenu u Danici Obrenić, Radmili Dimić, Anđeliji Milić i mnogim velikanima narodne muzike, kao njihov jedini pravi naslednik.

Ali nije tako bilo u početku. Evo kako se Merima sećala detinjstva u Zemunu:

- Čim bi ustala rano ujutru, moja majka Fatima bi uključivala Radio Beograd. Kad god bi zapevala, ja sam pokušavala da je pratim. Međutim, toliko sam falširala da mi je više puta s nevericom prigovorila da je nemoguće da pored nje, tako muzikalne, ćerka nema pojma sa pevanjem. Sećam se da čak ni u petom razredu osnovne škole nisam primljena u hor jer sam se toliko uplašila, da sam sve izbrkala. Ipak, sudbina se poigravala sa mnom, pripremajući me za nešto najlepše na svetu, na život od pesme, pregršt putovanja i svrstavanje u red najpopularnijih.

Na takmičenju mladih pevača "Njihova prilika" koje su 1978. organizovali "TV novosti" i RTV Beograd, Merima je sa jednom koleginicom podelila prvo mesto u konkurenciji od 184 pevača, zahvaljujući glasovima publike. Sa kompozicijom Milutina Popovića Zahara "Samo jedna reč" prvi put se 1979. takmičila na festivalu "Hit parada". Iduće godine usledila je i pobeda na festivalu narodne muzike "Ilidža", sa Zaharovom pesmom "Uspomena još si samo". Pre Merime, na "Ilidži" su pobeđivali veoma popularni pevači. "Uspomena još si samo" našla se na Meriminom prvom studijskom albumu "Gde ste, moji srećni dani", objavljenom u oktobru 1981. Zahar je Merimi bio taličan decenijama.

- On je provereni autor i jedan od retkih kompozitora koji komponuju pesmu na tekst - rekla je, svojevremeno, za naš list. - Njegov "Vidovdan" je, recimo, pesma nad pesmama, plakala sam kada sam je prvi put otpevala. Album "Po rastanku" iz 2012. nazvan je po pesmi koju je Zahar komponovao na tekst Desanke Maksimović. Uvek sam davala značaj tekstovima i da sam mogla, snimila bih ceo album sa pesmama naših poznatih pesnika. Zahar je napisao i komponovao i pesmu "Na Drini ćuprija", koju mnogi porede sa čuvenom kompozicijom Dragiše Nedovića "U lijepom starom gradu Višegradu".

Zahar je zaslužan i za pesmu "Ivanova korita", koju je Merima snimila 2001. na 16. studijskom albumu "Razbiće se čaša". Na tih i nenametljiv način, pesma je postala veliki hit. Zanimljivo je da Merima u početku nije bila zainteresovana za nju. Pesma joj se svidela, ali je već bila izabrala četiri Zaharove kompozicije, što joj je, zajedno sa četiri koje je odranije imala, bilo dovoljno za album. Sa prijateljima je razgovarala o toj pesmi i oni su je posavetovali da bi bilo šteta da ne otpeva i "Ivanova korita", jer je prelepa. Merima se dvoumila, u to vreme bilo je mnogo pesama na tu temu. Na kraju je pozvala Zahara i rekla mu da joj spremi i tu pesmu. Odgovorio joj je da nije ni sumnjao u njen izbor, da mnogi pre nje nisu bili zainteresovani, ali je siguran u uspeh te numere. Tako je i bilo. "Ivanova korita" su toliko prihvaćena u narodu, da su je mnogi smatrali izvornom pesmom.

ODRASLA UZ SRPSKU PESMU

POPULARNOST je Merima stekla u Jugoslaviji, ali je po raspadu zemlje odbijala da nastupa van Srbije. Pevačica je 2012. prešla u pravoslavlje, a krštena kuma joj je bila Ana Bekuta.

- Bila sam Jugosloven u pravom smislu te reči - pričala je Merima za "Novosti". - Majka mi je u Srbiju došla iz Bosne, otac iz Makedonije. Ja sam se rodila u Zemunu. U Srbiji sam stvorila sve što imam, ona je moj jedini zavičaj, moja domovina. Bilo je ljudi kojima je moje poreklo bilo nejasno. Pitali su se zašto pevam srpsku pesmu, ako nisam Srpkinja. Uvek sam odgovarala da pevam zato što srpsku pesmu volim, uz nju sam odrasla. Iz istih razloga pevam i crnogorsku, rusku... Nekada su me uznemiravala ta pitanja. Sada ne. Ljude, baš kao i muziku, otkako znam za sebe, delim samo na dobre i loše.

BOG ME DOBRO POGLEDAO

NA pitanje smatra li sebe srećnom ženom, Merima je za "Novosti" svojevremeno odgovorila:

- Da bi čovek bio srećan, mora da radi posao koji voli, da živi sa osobom koju voli, da bude sa ljudima koje voli. Za mene je ljubav cilj i svrha života. Imam četvoro dece, radim posao koji volim, imam mnogo prijatelja i ljubavi prema životu. Ja sam srećna žena. Kako mi reče jedan moj kolega: "Bog te je, Merima, dobro pogledao".

ZAHAR: ŽENA IZUZETNE INTELIGENCIJE

- ŽAO mi je. Sve Merimine krunske pesme sam uradio, a i prve nagrade sam sa njom osvojio. Bila je žena izuzetne inteligencije i dara za pesmu, jako obrazovana u svakom pogledu. Samo sam se za nju i Marinka Rokvića kladio da će doživeti 90 godina, oboje su bili vitalni i fizički aktivni. Rekla mi je skoro: "Zaha, kupila sam na Savi nekretninicu. Prodala sam kuću na Kosmaju. Ovde mi je sada odlično, vazduh, zdravlje i život." Ubrzo sam saznao da je bolesna.