KAKO SU "ZVEZDE" PREŠLE PREKO TRNJA: "Laguna" objavljuje roman Miše Aleksića
IZDAVAČKA kuća "Laguna" uskoro će, među novim izdanjima, predstaviti i roman "Preko trnja", autora Miroslava Miše Aleksića, legendarnog bas gitariste "Riblje čorbe" koji je u novembru 2020. preminuo od posledica virusa korona.
Miša je poslednjih godina života vredno radio na svojoj drugoj knjizi. Kao pisac je, podsetimo, debitovao 2011, objavljujući, takođe za "Lagunu", knjigu "Autobiografija uživo", ispovest o svom odrastanju, sazrevanju i, kasnije, svim fazama uzbudljive karijere "Riblje čorbe".
"Preko trnja" je, sa druge strane, fikcija, sa izmišljenim likovima, mada će, sasvim sigurno, mnogi čitaoci u nekim njenim segmentima pronaći sličnost sa putem kojim je "Čorba" išla. Kroz priču o talentovanom gitaristi Džoniju koji postaje član grupe "Zvezde", rok benda u usponu, Aleksić otkriva mnogo interesantnih, intrigantnih i manje poznatih pojedinosti iz života popularnih muzičara. Džoni brzo stiče nove prijatelje, horde obožavateljki, ali, ujedno, spoznaje i one loše strane koje popularnost sa sobom nosi.
- Moj brat Miša me je ovom knjigom malo i rasplakao - ne krije vođa "Riblje čorbe" Bora Đorđević, kome je Aleksić više od četiri decenije bio desna ruka u bendu.
- To i jeste i nije priča o "Čorbi", ali me je podsetila na ljubav prema rokenrolu, iskreni entuzijazam koji nas je vodio ka uspehu, uspone i padove, a pre svega na jedno lepše i poštenije doba. Miša me je vratio u mladost, u vreme iskrenosti i naivnosti. Očajan sam što više nije među nama, da zajedno napišemo bar još koje poglavlje.
Nadovezuje se Momčilo Bajagić Bajaga, kome je Aleksić bio ne samo kolega i prijatelj, već i kum:
- Kroz priču glavnog lika, u kome prepoznajem Mišu, vratio sam se u period mladosti, period stvaranja rokenrola. Podsetio sam se kakva je to borba bila, i kako smo hrabro išli preko trnja, ali na kraju, ipak, došli do zvezda.
Nikola Čuturilo Čutura, takođe dugogodišnji Aleksićev prijatelj i saradnik, i u "Ribljoj čorbi" i kasnije, knjigu "Preko trnja" opisuje kao "priču o snovima golobradih klinaca".
- Zaneseni magijom zvuka, dečaci su sanjali svoju stazu ka čudesnoj, imaginarnoj svetlosti, a ona je sijala i zvala, tako daleka i tako privlačna - slikovito će Čutura.
- Mnogi su samo zakoračili, a retki su pronašli put i ostali u pokretu, ne osvrćući se ni na sunce, ni na kišu. Miša je ovoj avanturi dao ceo svoj život, i zato ima posebno pravo na ovakvu priču, jer ju je živeo i sanjao do svog poslednjeg dana.