LEČIM SE U CRNOJ GORI, TU ME ZNAJU I VOLE: Zoran Kalezić, govori za "Novosti", pred operaciju

Čuveni pevač Zoran Kalezić (71) boluje od raka pluća, i očekuje da će u ponedeljak biti hospitalizovan, a sutradan podvrgnut operaciji.

Kalezić, koji se, posle života u raznim krajevima sveta, između ostalog i u Americi, vratio poslednjih godina u Crnu Goru, rešio je i da se leči u svojoj državi, bez obzira na to što mu je pomoć nuđena sa svih strana. Hirurški zahvat biće obavljen u Podgorici.

- Kada su me nazvali novinari, pomislih - bolje da ja kažem kako je i šta je, nego da kojekakvi tabloidi izmišljaju koješta - priča Kalezić za "Novosti".

- Milioni ljudi su bolesni. Meni je, svakako, najteže, ali, šta sad? Dešava se i drugima.

Ne vidim razlog da se pravi neki spektakl od toga.

Odlučili ste da se operišete u Crnoj Gori?

- Idem srcem ceo život, pevajući i živeći. Verujem da će više truda uložiti lekari u Podgorici, koji me znaju i kroz pesmu, i kao čoveka, umetnika i sugrađanina, nego negde na zapadu. Odete tamo, velike pare date, i ljudi to odrade, sigurno, dobro, ali, nema tu emocija. Hirurgija je zanat. Zato sam odlučio da, i pored mnogo prijatelja, ljudi koji su, zaista, hteli da mi budu na usluzi, to uradim ovde. Što bih ja sad tražio nešto posebno?

Ne vidim nikakav razlog.

Zovu li vas kolege ovih dana?

- Vidite i sami koliko ih je otišlo, za kratko vreme. To su moji dragi prijatelji. Dosta toga se desilo ružnog u našoj branši. Više ne možemo ni da se radujemo zajedno, ni da žalimo jedan drugog, da pustimo suzu. Došlo je vreme koje je do te mere asocijalizovalo društvo. Za nas koji pamtimo malo duže, to je neshvatljivo. Teško to prihvatam kao realnost koja, očigledno, mora da se prihvati.

Kada ste se razboleli?

- Ne znam. Ja sam to slučajno otkrio, imao sam druge probleme. To se desilo pre nekoliko meseci. Ne volim da pričam o tome. Svaki čovek ima svoj život, to je tačno, ali, toliko ima bolesne dece. Neprimereno mi je da se tome pridaje važnost. Ima prava i umetnik da se razboli.

Premijera dokumentarnog filma "To je Toma" o Tomi Zdravkoviću, u kom ste učestvovali je 20. novembra u Aleksincu?

- Žao mi je što nisam u prilici mnogim stvarima da prisustvujem. Ne zato što ne želim da pevam i da se družim sa kolegama, već zato što ovo nije vreme za mene. Nije za mnoge od nas koji imamo toliko pamćenja da možemo da uporedimo neka stara vremena, i ovo u kom ne umem da se snađem. Ne vidim sebe u svemu ovome. Vezano za pomenuti film, kao i za ovaj već poznat i gledan, "Toma" - to je, upravo, lepi prikaz jednog vremena kog više nema. Plaču i ljudi koji nisu poznavali Tomu, ali znaju njegove pesme. To vreme izaziva jad i čemer u duši, kad ga uporediš sa današnjim. I dalje mislim da ljude vape za tim vremenom. Tada je bila privilegija biti umetnik, to je bio ugledan građanin. Sada se to pretvorilo u takav haos. Što gore - to bolje. Ako ne napravim neki skandal ili ne razbolim se, niko od novinara me ne bi nazvao.

Da li ste zadovoljni kako je prikazan vaš lik u filmu "Toma"?

- Šta ja ima da budem zadovoljan... Ne radi se tu o meni, niti o bilo kome od kolega. Radi se o jednom vremenu i čoveku koji ga je obeležio. Bio je simbol tog vremena, davao je celog sebe kroz te pesme. Bio je mnogo normalniji i običniji od mnogih "običnih" ljudi.

Film me je dirnuo do te mere da treba svi da imamo poštovanje prema Draganu Bjelogrliću, koji je našu profesiju vratio iz ponora na pijedestal. Uspeo je da pokaže, kroz jedno vreme i kroz neke likove, drugačiju sliku o svemu tome. Privilegovan sam što sam bio blizak sa Tomom, i što sam u startu znao da njegove mane pretvaram u vrline, a nikako da ga osuđujem. Voleo sam ga kao umetnika, zbog onog što je stvarao, i takvog sam ga spoznao rano. On je svojim životom platio takvu vrstu života koji je odabrao.

Jeste li snimili skoro neku pesmu?

- Već godinu dana radim nešto drugačije. Uradio sam jednu numeru na predivan tekst Alekse Šantića. Imam sreću da me poštuju mlade kolege. Bio sam korektan prema njima, pa to poštovanje imam kao povratnu informaciju. Tu je Aleksandar Kovačević, sjajan aranžer i divan umetnik, dosta toga je uradio za mene. Taj Šantićev tekst je zaboravljen. Ko više, uostalom, pominje njega, Dučića, Desanku Maksimović, Vita Nikolića? Postalo je bespredmetno. Ne znam da li iko hoće da vas sluša kad počnete da pričate o tome.

Odabrao sam i jedan tekst Vita Nikolića, a snimio sam i tekst mojih prijatelja i saradnika iz Bosne i Hercegovine. Obnovio sam svoj prvi uspeh, iz 1970, kada sam pobedio na festivalu "Pjesma ljeta", numeru "Zbog đevojke Crnogorke". Sada, u novom aranžmanu, ima drugi prizvuk. Ja sam stalno aktivan. Ne vidim svrhu sem zadovoljstva, svog i malog broja ljudi, da se bavim muzikom dok to bude moguće.

DOŽIVOTNO VEZAN ZA "NOVOSTI"

BEZ razlike, i kada je lepo, i kada je teško, Kalezić se uvek rado odazove pozivu da priča za "Novosti", i sa velikim uvažavanjem govori o našem listu.

- Poseban pijetet imam prema nekim ljudima iz mladosti. Ne mogu da zaboravim kada sam dobio jednu prelepu ikonu od "Večernjih novosti" za moj jubilej, koja mi i danas stoji u kući.