OTIŠLA JE LJUDSKA GROMADA: Pevačica Nada Topčagić neutešna zbog smrti velikog prijatelja i kolege
MEĐU pevačima koji su ovih dana duboko pogođeni smrću Marinka Rokvića je i Nada Topčagić.
Mnogo godina drugovanja i saradnje vezuje je za pokojnog kolegu, pa se, u svakoj reči koju izgovori, jasno razaznaje koliko joj je teško. Poziv iz redakcije "Novosti" zatekao ju je upravo u trenutku kada je, u komšiluku, sa susedima slušala Marinkove neprolazne pesme, i prisećala se brojnih zajedničkih doživljaja.
- Imali smo veliki koncert u Vršcu, 1980. godine - evocira uspomene Nada.
- Sećam se kad je došao on, pobednik festivala "Ilidža", sa pesmom "Snegovi beli opet veju". Bili smo veliki, porodični prijatelji. Marinko je bio čovek za sva vremena. Drug, brat. Kao da mi je otkinuta polovina tela. Nisam znala da je toliko bolestan. Veoma mi je žao što nisam otišla da ga držim za ruku, da ga prigrlim. Kao svoje dete, kao nekog najrođenijeg. Da prenesem svoju energiju na njega, da se manje muči.
Ističe Nada da voli sve Rokvićeve pesme. Podsećaju je na nepovratna, prošla vremena. Na razdraganost i druženje sa publikom na bezbroj zajedničkih nastupa:
- Tada nije bilo toliko pevača, mi smo bili ekskluzivci PGP RTB. Imali smo menadžera, pokojnog Stjepu Radovanovića, cela estrada je sa njim radila. Bili smo popularni. Nije bilo kao sad, jata i jata pevača. Nije da ih nema dobrih, ali, u to vreme, na prste su mogli da se izbroje oni koji su baš vredeli. Nismo mi preko noći napravili imena. Mučili smo se da bismo, uopšte, snimili prvu ploču, došli do televizije. Sada su tu rijaliti programi, ima mnogo javnih ličnosti. Nažalost, naša generacija odlazi. Mnogo njih je, recimo, preminulo baš sa 67 godina, tuga. Suprug me je podsetio da je i Minimaks otišao u tom dobu.
Uzdahnula je Nada, ponovivši još jednom da joj je vrlo teško.
- Napustila nas je gromada, stena - govori nam.
- Osetiće se ogromna praznina. Tek sada sam videla koje je on hitove imao i kako je pevao. Njegova smrt odjeknula je ovih dana u regionu, svi ga žale, bilo da slušaju narodnu muziku ili ne. Tu su, srećom, njegovi sinovi. Nikola divno peva, u glasu mu tačno osetiš da je to Marinkova boja.
Topčagićeva je setno zaključila:
- Otišao je deo nas.