NADŽIVELE GA NJEGOVE PESME: Marinko Rokvić je još osamdesetih godina prognozirao da će neki hitovi postati antologijski

Svesni činjenice koliko je Marinko bio voljen i poštovan, Marinkova udovica Slavica, deca Nikola i Marko, i rođeni stariji brat Dušan, odlučili su da sahrana ne bude samo u krugu porodice.

- Zbog velikog poštovanja ljudi prema Marinku, sahrana neće biti samo u krugu porodice, već ćemo ga ispratiti zajedno, uz molbu da se poštuju sve epidemiološke mere - saopštili su članovi porodice Rokvić.

Najjače Marinkovo oružje bila je izuzetna interpretacija. Po sopstvenom priznanju muzikom je počeo da se bavi iz ljubavi i kada je počeo da svira harmoniku i da peva, nije to radio da bi postao slavan i zaradio novac. Prva pesma koju je 1961. otpevao javno, na školskoj priredbi kao učenik prvog razreda osnovne škole u Bosanskom Petrovcu, bila je klasična narodna "Višnjičica rod rodila". Tada nije razmišljao o snimanju ploča, jedino je želeo da pesma bude njegov život. I postala je. Rokvić je nastojao je da ne bude hit-pevač, nego da traje, da gradi karijeru polako i temeljno. Klonio se skandala i trač rubrika. Ako je trebalo da kaže nešto o kolegama, činio bi to sa puno takta i razumevanja. Ponekad su mu prebacivali da se drži nekih tradicionalnih pravila u muziici, da ne prihvata nove trendove, nego se oslanja na muzičke izvore. On je to radio svesno jer je narodna muzika uvek preživela sve uticaje sa strane.

- Jedan sam od srećnika na estradi koji, kada bude prestao da peva, može da navede brojne hitove koji će ostati zapisani u antologijama narodne muzike i nadživeti me - proročki je izjavio Rokvić u intervjuu za "TV novosti" sredinom osamdesetih.

- Spisak je dug: "Snegovi beli opet veju", "Jedina moja", "Potražiću oči nešto zelenije", "Možda smo se sreli, al' poznali nismo", "I pijan i trezan za tebe sam vezan", "Kad me svi zaborave", "Koliba il' dvor"... Meni je najdraža pesma "Polomio vetar grane". Mislim da je najbolja koju sam snimio, jer ima odličan tekst, aranžman, melodiju, sve je idealno uklopljeno, "legla" mi je i, naravno, dopala se publici. Zatim, "Zanela me svetla velikoga grada"...

Tu prelepu pesmu Budimira Buce Jovanovića, Rokvić je prvi put snimio 1978. kada su se štampale singl-ploče, a kako mu je publika neprestano tražila tu kompoziciju, pevač ju je ponovo snimio 1996. na albumu "Što nisi tuđa". Imao je sreću da sarađuje sa gotovo svim čuvenim kompozitorima, od Buce, preko Doce Ivankovića, Žarka Pavlovića Valjevca, do Dragana Stojkovića Bosanca, Aleksandra Fute Radulovića i pokojne Marine Tucaković.

Tokom karijere, Rokvić se često takmičio na festivalima i od te prakse nije odustajao.

Govorio je da nema razloga da se pribojava festivala, jer je siguran u svoj glas i uvek se trudio da odabere lepu pesmu, koja ga neće obrukati.

Druga velika ljubav, pored muzike, Marinku je bio sport. Bez te dve stvari nije mogao da zamisli život. Kada nije bio na putu, redovno je odlazio u teretanu, dva puta nedeljno bi sa drugarima igrao košarku i fudbal, a zimi bi, obavezno, sa porodicom odlazio na skijanje na Kopaonik.

SAVET SAFETA ISOVIĆA

MARINKO nije uspeo preko noći, već je karijeru gradio postepeno, polako i sigurno. Kalio se godinama i na vreme shvatio savet svog proslavljenog kolege Safeta Isovića. On mu je, kada je Marinko objavio ploču "Da volim drugu ne mogu", rekao da je album dobar, da se vidi da on dobro peva, ali da ne žuri mnogo. Posavetovao ga je da se ne pojavljuje previše u novinama, na radiju i televiziji. Ako ga bude bilo mnogo, publika će ga se brzo zasititi, zato mora publiku da ostavi željnu njega i tako će dugo trajati.

- Prihvatio sam taj savet i vremenom se pokazao kao veoma pametan i dobar. Stoga u mojoj karijeri nije bilo euforija, ni trke, ni strke - prisetio se u jednom razgovoru Marinko.