INTERVJU Momčilo Bajagić Bajaga: Ko nam je bio prijatelj pre rata, i danas je
NIJE dopustio Momčilo Bajagić, od početka pandemije kovida 19, da ga napusti dobro raspoloženje i kreativna energija. Mnogo stvari je uradio otkad je pošast zavladala svetom, a među njima i muziku za novi film Duška Kovačevića "Nije loše biti čovek", čija premijera je zakazana za 7. decemabr u beogradskoj "Kombank dvorani". Kao najava, nedavno je predstavljena pesma "Lepe laži", koju izvode Lena Kovačević i Gordan Kičić.
- Tri godine smo radili na tome - priča za "Novosti", Bajaga. - Nije muzički film, ali ima dosta muzike. Tu su četiri pevane numere, i dosta instrumentala. Do premijere će izaći disk sa muzikom iz filma, sa pločom ćemo malo da kasnimo, jer je trenutno nestašica polivinila.
* Bilo je nekoliko faza tokom rada?
- Prvo smo snimili pevane numere. Pored "Lepih laži", dve izvodi Lena sama, a jednu Kičić solo. Taj deo smo uradili još pre dve godine u studiju kod Olivera Jovanovića, da bi oni imali plejbek za snimanje scena. Onda je bilo snimanje filma, isto u tom periodu, pa je dugo trajala montaža, a zatim smo radili instrumentalnu muziku. Naslovna tema mi je, mislim, jedan od najboljih instrumentala koje sam napravio. Ima i dosta efekata - grmljavine, munje... To smo radili elektronski. Korona nas je usporila oko svega. Premijera je trebalo da bude prošlog decembra, ali smo, ovako, imali malo više vremena za finese.
* Ponovo sarađujete sa Dušanom Kovačevićem na filmskoj muzici. Koliko se to razlikovalo u odnosu na "Profesionalca"?
- Tad nismo znali za nove metode rada, da ti možeš to u studiju da uradiš. Mi smo snimali muziku kad se radila i slika. Ako muzičar pogreši, mora da se snima ponovo ceo kadar. Imali smo sreće da to ispadne dobro. Sa Duškom sam prijatelj, a bio sam njegov fan i dok se nismo poznavali. Radio sam i sa drugim rediteljima, ali, kod njega je specifično to što on uvek napiše tekstove za pesme koje su u filmu, pa je tako bilo i sada. To mi olakšava posao, da mogu da se koncentrišem na muziku.
* Snimili ste sa "Instruktorima" njegovu pesmu, "Noćima sanjam", a zajedno potpisujete i Čolićevu "Poplavu"?
- Dušan ne piše klasično, kao ljudi koji se bave tekstovima za pesme. Njegovi izgledaju čudno, ali imam osećaj za njih, i znam da napravim lepu muziku tada.
* Sa Lenom, takođe, dugo sarađujete. Ona je objavila i album sa obradama vaših hitova?
- Čini mi se da joj odgovara tonalitet u kom sam radio pesme za film, i da joj taj tip numera odgovara. Pevala je do sada na drugačiji način, i to nije loše, ali, meni se ovo više sviđa. Od nje sam i očekivao da bude dobra, ali je i Kičić jako lepo otpevao. Pomogla su mnogo, pored mojih "Instruktora", još dva vrhunska muzičara. Jedan je Sonja Kalajić koja svira testeru. Ona je magistar violine, ali je i među retkima u Srbiji koji znaju da sviraju testeru. Izabrao sam taj instrument jer zvuči između violine i zavijanja kučića, a njih ima mnogo u filmu. Tu je i Perica Vasić koji, uglavnom, svira narodnu muziku, ali je virtuoz na violini, i odličan je bio u nekoliko pesama.
* Pre godinu dana ste objavili album "Ovaj svet se menja", a od tada se još više promenio?
- Mislio sam da će do sada sve oko pandemije biti gotovo, ali, nažalost, nije. Ja sam, međutim, nepopravljiv optimista, pa verujem da će tako biti početkom sledeće godine. Nemam nikakve tajne informacije o tome, samo se nadam.
* Kako se osećate, posle svega?
- Okej, jer smo letos uradili mnogo svirki. Od početka maja sam krenuo da pritiskam Ganeta (menadžer, Pecikoza, prim. M. Ć.) da zakaže što više koncerata. Svi su mislili da nisam normalan što to radim. Od junskog "Arsenal festa" u Kragujevcu, koji nam je bio prvi koncert, pa sve do Rovinja u septembru, imali smo 24 nastupa. To je, možda, i najviše što je neki bend ovde odsvirao tokom pandemije. Napravili smo beogradski koncert na Tašmajdanu 16. jula, a od bivših jugoslovenskih republika, nismo svirali samo u Sloveniji, zato što tamo uopšte nije bilo koncerata letos, već samo doček olimpijaca. Sviramo u Ljubljani 27. novembra, nadam se da će to ostati, ali smo navikli, tokom pandemije, da pomeramo i otkazujemo koncerte. Moramo da prihvatimo da živimo u vremenu koje nije regularno.
* Na "Tašmajdanu" ste zamalo izbegli produžetak čuvene serije beogradskih kišnih koncerata?
- Imali smo sreće, prestalo je da pada 15 minuta pred početak. Nervoze je bilo, ali nije postojala opcija da odlažemo koncert. Dobili smo uslove od Kriznog štaba da mogu da dođu samo vakcinisani, i oni koji su preležali koronu. Mi smo platili 1.760 testova za ljude koji nisu bili ni u jednoj ni u drugoj grupi. Desilo se da je samo jedna devojka bila pozitivna, ali, tada je u Srbiji bilo dnevno 60 zaraženih. Mnogo smo se potrudili oko tog koncerta, koji je, sigurno, najveći solistički kod nas za vreme pandemije, i sa najviše ljudi. Imali smo dobar program, uradili smo sve što smo naumili.
* Mesec dana kasnije, učestvovali ste, isto na "Tašu", na koncertu "Riblje čorbe" i prijatelja, posvećenom vašem preminulom kumu Miši Aleksiću?
- Bilo je teško. Nisam navikao da vidim "Čorbu" bez Miše. Kad je njegova ćerka Mina održala govor, i rekla "Tata, srećan ti rođendan", svi smo bili na ivici da zaplačemo. Napravila je lep uvod u koncert, a dobra je i fora sa bas gitarom, koju je Miša Amadeus (binski tehničar, prim M. Ć.) namestio. Sav prihod je išao Aleksićevoj porodici. Ne moramo da kažemo koliko je to para, ali sam srećan što uopšte nije bilo malo. Svi mi prijatelji - Čutura, koji je, isto, svirao sa Mišom dugo, Đule Van Gog, Žika i Dragi Jelić, kao i Bora i bend, uradili smo to njemu u čast. Drago mi je što sam bio deo tog koncerta.
* Napustili su nas, mahom od posledica korone, i mnogi drugi ljudi iz sveta muzike u poslednje vreme?
- Tako je i u svetu. Sviđa mi se novi album "Strenglersa", Dark Matters. Kad su ga miksali, klavijatursta Dejv Grinfild se razboleo od korone i umro. Naša muzika je jako pogođena, ti odlasci su nenadoknadiv gubitak. Posebno nas je potresla smrt Vojkana Borisavljevića, koji je bio deo ekipe za koncerte sa gudačima i orkestrom. Sarađivali smo mnogo godina sa njim. Moja ideja je da, kad konačno prođe pandemija, nastavimo sa takvim koncertima. Uključili bismo u program i neke instrumentalne numere iz filma "Nije loše biti čovek", dobre su za gudače i hor. Do sada smo takav koncert, pored beogradske serije u Sava centru, uradili samo sa makedonskim orkestrom i horom, u Skoplju u septembru 2020, i bilo je odlično. Voleo bih, s obzirom na to da dugo nismo svirali klasičnu turneju u Hrvatskoj i Sloveniji, da to izvedemo u Zagrebu, u Lisinskom, i u Cankarjevom domu, u Ljubljani, sa tamošnjim muzičarima.
* Kako ste se nosili sa nekim negativnim reakcijama po internetu, pre svega oko vakcinacije?
- Mik Džeger je lepo rekao: "Ja, čak ni sa ljudima u svojoj porodici, ne razgovaram o vakcini". On ima mnogobrojnu familiju, i, kaže, ne mogu da se slože. To je pravo izbora, i nikom se ne mešam. Neke stvari moramo da uradimo, zbog koncerata, jer nam je stalo do njih. Žao mi je što je mnogo ljudi preminulo, a neki od njih možda ne bi, da su bili vakcinisani. Borimo se, ali, ne možemo mi, kao mali rok bend, da sredimo svetsku pandemiju.
* Jeste li jugonostalgičar?
- Nisam nikad ni bio. Žao mi je što se sve to desilo tako krvavo, i što su bili ratovi, ali, ako nije mogla da opstane zemlja, možda je bolje ovako. Ja bih samo voleo da nam odnosi među eks-Ju zemljama budu dobri. Sviramo na celom tom prostoru, i svuda dobro prolazimo. Ljudi koji su nam bili prijatelji pre rata, ostali su i sada.
"NOVOSTI" VOLIM OD DETINjSTVA
* DUGOGODIŠNjI ste prijatelj "Novosti", snimili ste svojevremeno i pesmu posvećenu našem listu, svojevrsnu himnu za naš 50. rođendan. Čitate li "Večernje novosti"?
- Kako da ne. Na našoj zvaničnoj fejsbuk-stranici je postavljena nedavno ta pesma, povodom vašeg 68. rođendana. Mislim da smo lepu numeru napravili. Volim "Novosti" još od detinjstva. Kao što sam i napisao u pesmi - slane kifle, jogurt, i vruće "Novosti", beogradsko izdanje.
* Kako vam se čini trenutna medijska slika u Srbiji?
- Šarena je. Trudim se da čitam samo ono što je vezano za muziku.
U BJELOVARU KAO SVOJ NA SVOME
* POSEĆUJETE li rodni Bjelovar?
- Bio sam poslednji put pre pet, šest godina, kad smo imali koncert, i bilo je divno. Ljudi me tamo doživljavaju kao sugrađanina, što mi je drago. Sticajem okolnosti sam rođen u Bjelovaru, nisam tamo nikad živeo. Prvi put, posle rođenja, tamo sam otišao sa "Ribljom čorbom", a sa "Instruktorima" sam odsvirao nekoliko koncerata. Od ljudi odatle, znam samo Bogdana Diklića, ali i njega sam upoznao u Beogradu.