NIKAD VIĐENA FOTKA - NEBESKA KAFANA! Legende za istim stolom - Marinko je jednom otkrio šta mu je rekao Toma Zdravković (FOTO)
POZNATI pevač narodne muzike Marinko Rokvić nas je napustio danas u 68. godini života nakon borbe sa teškom bolešću. Njegova smrt je bila povod mnogima da se podsete na zanimljiv život velikog pevača, a jedan od njih je i sin pokojnog Luisa, Marko.
Foto: M. Labudović/Arhiva Novosti
On je objavio na instagramu fotografiju koja do sada nije viđena - Marinko Rokvić, Ljubiša Stojanović Luis i Toma Zdravković tri veličine koje nisu više sa nama za jednim stolom.
- Ja sam bio početnik kada smo se upoznali. To je bilo negde 1974. godine, kada su sve kafane i restorani u Beogradu radili do ponoći, osim "Gradskog podruma", koji je radio od ponoći do zore. I onda sam ja sa mojim muzičarima, kad završimo nastup, u dvanaest sati odlazio u "Gradski podrum", onim danima kad je Toma tamo pevao, da ga slušam i učim - govorio je Marinko Rokvić o velikom kafanskom pevaču.
- Bio je drugačiji od svih u to vreme. Ja sam, kao klinac, obožavao neke pevače koji su imali mnogo jače glasovne mogućnosti od njega, ali sam vremenom shvatio da je on poseban, jer je uspeo da svoje pevanje prilagodi svojim pesmama. On je pevao intonacijski čisto do perfekcije i imao je to visoko "ce" koje je bilo jedinstveno, tako da su svi drugi, koji su kasnije pokušavali da pevaju na takav način, bili smešni.
Marinko Rokvić je rekao da je Toma u njemu video talenat i dao mu puno saveta koji su mu pomogli.
- Tada sam imao neke uzore, a on mi je stalno govorio: "Samo beži od njih. Moraš biti svoj, ne smeš nikog da imitiraš niti da padaš pod bilo čiji uticaj." Posle smo zajedno nastupali u Budvi, na Sajmu, družili se i zaista sam mnogo od njega naučio, i o životu i o profesiji - govorio je Marinko Rokvić.
- Čitao sam ranije, dok ga nisam poznavao, kako se borio u životu, kako je stvarao, kako je krčio svoj put. On potiče iz siromašne porodice i sve to je verovatno ostavilo dubok trag u njegovoj duši, jer onako setne pesme kao što su "Šta će mi život bez tebe, draga" i "Dotak'o sam dno života" samo napaćena duša, puna gorčine, može da napravi. Mislim da su ta prošlost i težak put do vrha bili izvor Tomine tuge. Ali ta tuga je bila njegova unutarnja stvar, ona je za sve nas bila nedodirljiva jer je svima oko sebe poklanjao radost i toplinu. Sve drugo je čuvao za sebe. Ali ono u šta sam siguran je to da ga je svaka njegova pesma, napisana posle nekih padova, vinula ka vrhu za tren oka. Ljudi kao što je Toma rađaju se jednom u sto godina. On je bio jedna plemenita duša, jedinstven i neponovljiv.