DŽEZ SE DIVNO UKLAPA SA SRPSKIM TONOVIMA: Saksofonista i kompozitor Jovan Maljoković, dobitnik nagrade za životno delo, priča za "Novosti"
POSLE Kornelija Bate Kovača i Radomira Mihailovića Točka, niz dobitnika nagrade GODUM za životno delo na dodeli priznanja Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike ove godine nastavio je Jovan Maljoković.
Upravo je čuveni saksofonista, kompozitor i aranžer idealan reprezent za nagradu koju dodeljuje udruženje takvog naziva. Njegovo ime se pomene među prvima kad se priča o istoriji džeza na našim prostorima, ali bitan segment Maljokovićeve bogate karijere su i gostovanja na albumima veliki jugoslovenskih pop-rok imena - "Bijelog dugmeta", "Riblje čorbe", Zdravka Čolića, "Pilota" i mnogih drugih.
Ni po čemu ne odajući utisak čoveka od 78 godina, Maljoković i dalje pleni mladalačkom, kreativnom energijom i zanosom. Ne skriva da mu znači priznanje koje je, dvadesete oktobarske večeri, dobio u Ustanovi kulture "Vuk".
- Veoma je važno kada i od koga dobijate nagradu - ističe muzičar za "Novosti".
- Ovo je predivna manifestacija, gde se dodeljuju priznanja umetnicima, džez i rok muzičarima. Zahvaljujem se udruženju i kolegama. Primetili su da se 60 godina borim za muziku koja mi pričinjava zadovoljstvo, i koja je moj život. Borio sam se da, u ovoj zemlji kultura ima jedan status, nivo. Da postoji nešto lepo u Beogradu. Svi mi koji se bavimo džezom, mislim da smo doprineli tome da Beograd bude grad u kome može lepo da se živi, i gde mogu ljudi da svrate.
Negovanje motiva Balkana je jedno od najvažnijih obeležja zvuka koji priznati umetnik decenijama neguje, kao vođa "Jovan Maljoković Balkan salsa benda".
- Trudio sam se da provučem našu narodnu muziku, sa tim lepim, nežnim, osećajnim tonovima. Da pokažem da može da se svira i džez i tradicionalna muzika. Pravio sam kompozicije u tom maniru, mnogo ljudi je govorilo da im se tako nešto sviđa. Poslednji album koji sam snimio zove se, simbolično, "Reka života". Reka teče, život ide, sve se menja. Dolaze nove generacije koje nastavljaju ono što smo mi radili.
Kao i svima ostalima prisutnima na ceremoniji dodele nagrada, i Maljokoviću je zastala knedla u grlu dok je na video-bimu posmatrao, činilo se, beskrajan niz muzičara koji su nas, mahom od posledica korone, napustili u prethodnih godinu dana.
- Ne mogu da verujem da, u tako kratkom roku, ode toliko predivnih, veoma bliskih ljudi, sa kojima smo se družili, svaki dan viđali. Meni je to strašno.
Pošast zvana korona nije, nažalost, ni njega zaobišla.
- Preležao sam je pre četiri meseca. Nisam imao problema sa disanjem. Samo sam izgubio apetit 10 dana i imao sam temperaturu. Posle toga, oporavak je išao odlično, i nemam nikakvih problema. Kad je sve to prošlo, nisam želeo da idem u zatvorene prostore.
Odsviram, mesečno, jedan koncert. Želeo bih da sve ovo uskoro prođe i da se vratimo životu koji je dostojan.
U periodu kada ga je zadesio virus, Maljokovića je, sad druge strane, nešto i obradovalo.
- Vlasnici jedne diskografske kuće čuli su neke moje snimke iz sedamdesetih godina, i rekli su da je to nešto najbolje što je svirano u to vreme na prostoru Jugoslavije kao džez-rok. Počastvovan sam što je neko iz Holandije i Nemačke to primetio, pa će taj album oko maja 2022. da izađe na vinilu. Biće to za prave sladokusce koji imaju dobre gramofone.
Čola mu dao najveću slobodu
CENjENI umetnik ističe da su mu vrlo dragi svi ljudi koji su ga zvali za saradnju.
- Svideo mi se pristup Zdravka Čolića - ističe za naš list Maljoković.
- Kad dođem, pitam ljude zašto su mene zvali, i da li imaju nešto specifično što žele, jer je to, ipak, njihova muzika. Čola je, onako, šeretski odgovorio: "Jovo, zato smo tebe zvali.
Dajemo ti slobodu". Volim kad su ljudi opušteni, ne može da se svira ako niste slobodni, ako ne osećate pesmu. Drage su mi saradnje sa rokerima, sa Đorđem Marjanovićem i Radmilom Karaklajić svirao sam po SSSR... Sve to je bilo veoma lepo.
Scena bujala u najgore vreme
TOKOM devedesetih, u vreme ogromne inflacije i sankcija, u Srbiji je, posebno u Beogradu, džez scena doživljavala procvat, što je mnogima i dan-danas neverovatno.
- Imali smo 18 džez klubova u gradu - dobro se seća Maljoković.
- Sad se sve svelo na dva, ali ne treba da klonemo duhom, već da se borimo.