INTERVJU Stefan Milenković: Nova dimenzija klasici i roku!

Stefan Milenković, virtuoz na violini, decenijama jedinstvena ličnost u svetu klasične muzike čija karijera praktično traje od kada je prohodao, danas i profesor, umetnički direktor koncertne dvorane Muzičko-baletske škole u Novom Sadu, nema dilemu da će saradnja sa popularnim Dr Karajlićem na projektu "Rok el klasiko", biti - pun pogodak:

- Spajamo tradicionalne pesme "Zabranjenog pušenja" sa klasičnim kompozicijama i klasičnim majstorima, ali ići ćemo i dalje. Biće tu autorskih komada, animacija, naracije. Spoj klasike sa rokom je samo početna tačka. U ovom projektu to me je privuklo, a znam da je tako i sa Neletom. Mi smo umetnici slobodnih shvatanja, Nele se pokazao i dokazao u glumi, zatim kao sjajan pisac. Imam i ja dosta iskustva koja nisu klasična, pa je zato taj spoj nesvakidašnji.

* Najavni singl "Gile i Čajkovski" povezao je hit "Zabranjenog pušenja" i "Labudovo jezero"?

- To je karakteristika pravih stvari, njihova vrednost se ne menja. Danas ih slušamo na drugačiji način, ali i dalje su aktuelni, baš kao i, recimo Betovenova simfonija. Spot je samo uzorak, da, otprilike pokažemo u kom će se pravcu sve kretati.

* Da li ste slušali "Zabranjeno pušenje", gledali "Top listu nadrealista"?

- Uvek sam bio njihov fan, a uz "Nadrealiste" je moja generacija odrastala. Nele je za mene bio i ostao legendarna figura na Balkanu. Kao jedna vrsta našeg Monti Pajtona, to je njegov kapacitet, rang, svestranost... Dok sam bio u Americi, znali smo jedan za drugog, ali neke stvari ne mogu da se planiraju, mora da sazri trenutak. Tako je i sa nama dvojicom, nekada je potrebno 10, 20 ili 30 godina da klica proklija.

* Da li nam naredna godina, posle premijere na "Tašu" donosi i zajedničku turneju po Srbiji, možda i inostranstvu?

- Priroda ovog spoja nije limitirana na određeno podneblje, iako neke pesme jesu na našem jeziku. Ono što ćemo dalje raditi će biti dosta univerzalno. Želja svih nas je da to ne bude samo ovde, već da "Rok el klasiko" predstavimo svuda. Ima interesa.

* Čini se da stvarate novu publiku?

- Ljudi prihvataju ono što je dobro, godine, pa čak i stil, nisu presudni. Bitno je da bude dobro i atraktivno. To će biti jedan stil koji, ipak privlači određenu publiku, a da li će biti demografski svaka kategorija. Ne znam, teško je predvideti. Mislim da je moć pesama i ovog spoja, to što su neke univerzalne. Mnoge Neletove pesme i način razmišljanja, i njegov i moj, je nešto što nastojimo da prevazilazi vreme. Ja radim jednu istu stvar, i radim dugo, ali ne radim isto. Zato je potreba za novom publikom prisutna kod obojice. I to je deo naše misije, da se stvara nova publika.

INTERVJU SA NELETOM KARAJLIĆEM PROČITAJTE OVDE

* Nele vas je, kaže, prvi put sreo kada ste imali 14 godina, dve godine kasnije zabeležili ste svoj hiljaditi nastup. Donosi li vam izlazak na scenu i danas radost kao tada, kada ste bili tinejdžer?

- Uvek, to je kombinacija emocija, radosti i uzbuđenja. Bez tog žara za nastupanjem, ne bismo ni mogli. To zahteva potpunu investiciju bića. Sve ono što ste do tada radili se koncentriše u jednu tačku i to je taj - momenat nastupa. Mnogi stariji umetnici i dalje imaju taj žar.

* Verujete li da su veliki kompozitori bili rok zvezde svog doba?

- Apsolutno, neki više od drugih. Betoven je bio ipak više kompozitor nego pijanista, ali nije pravio spektakl od nastupa kao kasnije, u 19. veku, Paganini ili List. Pogotovo Paganini koji je uspostavio model zvezde soliste, imao je auru rok zvezde svog doba. Videvši ga, i pijanista List je počeo da pravi šou-program od svojih resitala. Nije tu reč samo o muzici i šta radite na sceni, nego ko ste na sceni. Ja bih dodao i van scene.

* Može li se danas klasika više približiti publici, običnom svetu?

- Uvek sam za bogatu ponudu, da svako ima opciju, kao što imamo mogućnost da gledamo razne filmove. Tako je i sa muzikom, treba imati ponudu, naravno, rok, pop, džez su nezaobilazni, ali treba da imamo i koncerte klasične muzike. Priroda naših instrumenata je takva da su akustični i bolje se pokazuju unutra, ali mngo toga može da se prikaže i na ulici, trgu... Uostalom, tako se radilo pre 100, 200, 300, možda i hiljadu godina, kada su muzičari svirali na ulici.

* A, kako predstaviti mladima klasičnu muziku?

- Ovo nije pitanje od milion dolara, već od milijardu. U Americi, recimo o ovoj temi diskutuju umetnički direktori najvećih festivala, najvećih orkestara, i uvek je pitanje "Šta sa klasičnom muzikom, kako je približiti". Treba angažovati kompozitore za nove kompozicije, potrebni su atraktivni umetnici koji svojim primerom, pojavom i pristupom prikazuju ono što rade. U SAD umetnici imaju obavezu da, recimo kada gostuju u nekom gradu, obilaze škole, čak i vrtiće. Klinci uvek reaguju dobro.

MOJ SINČIĆ I TEHNO?!

* Korona je promenila gotovo u trenu ceo svet, u kojoj meri je vas kovid poremetio?

- Nama se rodio sin Nikola 25. aprila prošle godine i teško mi je da na 2020, uz sve muke i nedaće, gledam kao negativnu godinu. Više sam kod kuće pa sam mogao da od početka gledam kako raste. Super reaguje na muziku, ima ritam, cupka, ali do šestog meseca nije mogao da podnese zvuk violine. Ako bismo mu pustili neki tehno, sve je bilo OK, ali kada čuje klasiku - plač. I onda, u jednom trenutku se to promenilo. Valjda su mu se dopale te frekvencije. E, sad, da li će biti muzičar, to je manje važno.

RASTAO I STASAO UZ "NOVOSTI"

GOTOVO 40 godina posle javnog časa učenika beogradske Muzičke škole "Kosta Manojlović" i dečkića sa tri godine i tri meseca zabeleženog u kratkoj novinskoj vesti u "Večernjim novostima" da je "mali S. M. svirao dela Z. M.", virtuoz je ponovo u "Novostima". Vest - velika, baš kao i ona, krajem prošle godine, kada je na stranicama našeg lista, u emotivnoj ispovesti potvrdio da se "za stalno" vraća u Srbiju:

- Samo ove dve činjenice dovoljne su da odgovore na pitanje šta su za mene "Novosti". Uz vas sam rastao i stasao. "Večernje novosti" su mnogo više od običnih novina.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU