NAŠI SENIORI - Mira Peić, glumica i pevačica: Kako su hipici probili komunističku blokadu
DAVNE 1969. godine tadašnja Jugoslavija bila je jedina komunistička država u kojoj je premijerno izvedena predstava "Kosa", a beogradska publika je pogledala samo godinu dana posle svetske premijere na Brodveju.
Foto V. Danilov
Jednu od glavnih ženskih uloga, popularnu Šejlu, odigrala je upravo Mirjana Peić Armenulić, koja je širom bivše Juge bila poznata i kao izvođač starogradskih pesama. Osim u "Kosi" zaigrala je u "Levacima", "Metli bez drške", "Povratku otpisanih", "Srećnoj porodici"...
Snimila je brojne trajne snimke za fonoteku Radio Beograda poput "Daj nam sunca", "Sama", "Usamljena breza", "Zašto plakati", "Suton na Kalemegdanu"...
Danas, pola veka od velike premijere čuvene "Kose", daske koje život znače, svetla reflektora i mikrofon zamenila je aktivnim penzionerskim životom. Iako je na pragu devete decenije, i dalje uspeva sa lakoćom da se strči niz stepenice sa četvrtog sprata, ode do samousluge po namirnice, zgotovi ručak, pospremi po stanu i sve to sa osmehom na licu.
- Zbog celokupne situacije, pozorište više i ne posećujem, ne odlazim ni u Atelje 212, koji je nekada za mene bio velika porodica vrsnih umetnika, kuća u koju su dolazili i drugi glumci i pisci, a danas gotovo više niko od njih nije među nama, pa me ništa ni ne vuče više ka tom putu - priseća se Mira, koja slobodno vreme provodi uglavnom u društvu supruga, nekadašnjeg slavnog tenisera, a kasnije i trenera Radmila Armenulića.
- Moglo bi se reći da nam je svaki dan različit, osim svakodnevnih uobičajenih obaveza, trudimo se da uvek odvojimo vreme za šetnju, ako ne stignemo da izađemo na duže, onda se potrudimo da napravimo barem krug oko zgrade.
Zaboravila je, kaže, da je penzionerka, jer se nikada nije tako ni osećala. Uvek je pronalazila sebi okupaciju i neku zanimaciju u životu, a od knjiga i filmova nikada nije odustajala.
- Osim dnevne štampe, uvek čitam i neku knjigu, u mom slučaju to je uglavnom antička drama, ali i sva literatura iz opusa Čehova i Dostojevskog su uvek idealna preporuka. Uz to Nušićeva dela su nezaobilazna za sva doba i sve generacije - dodaje Mira. - Sastavni deo naših večeri je i kviz "Slagalica", uz koji proveravamo znanje, jer mnogo toga se uz godine i zaboravi, a sa druge strane učimo nove stvari, jer čovek se uči dok je živ.
Večeri uglavnom voli da provodi za klavirom, uz dobro poznate melodije zna da zapevuši neku od sebi i Radmilu omiljenih pesama, dok se u hladnim zimskim danima iznova vraćaju gledanju omiljenih filmskih ostvarenja. Sve imaju snimljeno na diskovima, i kada požele samo puste omiljeni triler ili dramu. Foto N. Paraušić
- Smatram da ljudi odlaskom u penziju nikako ne smeju da klonu duhom i da čekaju sudnji dan. Ja sam igrom slučaja ceo život radila stvari koje sam volela, ali ima mnogo seniora koji su penziju stekli radeći posao koji nisu voleli, ali su zbog primanja morali - dodaje Mira. - E, upravo tome i služi penzija, daje nam se ponovo mogućnost da se okrenemo životu i prilagodimo ga stvarima koje nama odgovaraju i za kojima smo možda čitavnog radnog veka žalili.
NA SCENI SA GAGOM I MIŠOM
Za prvu "Kosu" u Ateljeu 212 glavni "krivci" su bili Mira Trailović i Zoran Ratković, kojima nije trebalo mnogo da postignu potrebne dogovore i potom povere Bori Ćosiću da je prevede i adaptira. Osim Mire u podeli su bili i Dragan Nikolić, Miša Janketić, Seka Sablić, Nada Blam, Branko Milićević Kockica...