KUPIMO NOVE KOŠULJE I TERAMO DALJE: Rade Vučković, za "Novosti", o boemskim danima i noćima sa Tomom Zdravkovićem
KADA se priča o Tomi Zdravkoviću, a ovih dana nam je stalno na usnama njegovo ime, što zbog vanserijskog uspeha filma o njemu, što povodom 30 godina od smrti, nekako je neizostavno pominjanje reči "boem" već u prvoj rečenici.
Foto V. Danilov
Odmah se tu nađe neko ko setno konstatuje da pravih boema, kakav je bio Toma, odavno više nema, ili se mogu nabrojati na prste jedne ruke.
Među njima je, svakako, Rade Vučković. Čuvenom kompozitoru, koji je karijeru počeo pišući brojne hitove zabavne muzike, a zatim ostavio veliki trag u folku, dok govori o davnim godinama, kao da se mešaju tuga i radost. Seta, jer većine prijatelja više nema među živima, a sreća, jer je proživeo te godine baš tako kako ih je proživeo.
- Toma i ja smo dugi niz godina bili drugari - priča Rade, za "Novosti".
- Film još nisam gledao, ali smo se on i ja nagledali jedan drugog. Nažalost, nema više ni njega ni Šabana. Sa Šaulićem sam 50 godina i radio, dok je Toma bio kantautor. Tek ponekad je nešto uzimao od drugih.
Mnogo je, veli Rade, lepih uspomena sa velikanom koji nas je napustio pre tri decenije.
- Proputovali smo Toma i ja dosta zajedno. Uz to, bili smo zemljaci - on iz Pečenjevaca, ja iz Kuršumlije. Doživljaja - koliko hoćete. Bili smo prava noćna brigada koje je išla u pohode po beogradskim kafanama. Budemo u "Romanitaru", starom ciganskom restoranu, gde je sad "Mekdonalds" u podrumu, pa onda "Park" na Kalemegdanu. Karijere su nam bile slične. Kad sam došao iz Kuršumlije, ja sam pevao u "Topčiderskoj noći", a Toma na stadionu Partizana. Dolazili smo jedan drugog da gledamo. Tozovac je tek krenuo sa prvom pločom, "U Moravu cure zagazile".
Veselje Toma Zdravković peva Usniji Redžepovoj i Sanji Iliću, Foto Arhiva "Novosti"
Vučković ističe čuvenog kompozitora Dragana Tokovića:
- On je bio naš idejni vođa, "tata". Napisao je divne pesme - "Rastao sam pored Dunava", "Lela Vranjanka"... Toma i ja smo ga veoma poštovali. U ekipi noćobdija bio je i legendarni Zoran Radmilović, pa slikar Bata Jugović, Dragan Stojnić koji je, u to vreme, takođe voleo da popije, pa još jedan pokojni pevač, Zlatko Golubović...
I, kad krene ta noćna brigada...
- Po tri dana i tri noći ne stajemo. Kupimo nove košulje u gradu, i idemo dalje. Ne spavamo. Mogla je to naša mladost. Imali smo svoje muze. Bili smo inspirisani lepim ženama, dobrim prijateljima, muzičarima.
Vučković je uzdahnuo, pa šapatom prozborio:
- Mnogi koji nisu toliko vremena proveli ni sa Šabanom, ni sa Tomom, sada više pričaju o njima.
POKER NA HAUBI "MERCEDESA"
JUGOSLOVENSKI estradni menadžer Nikola Idžan svojevremeno je ispričao kako je krajem sedamdesetih, po beogradskim kafanama noći provodio sa Tomom Zdravkovićem, Šabanom Šaulićem i Radetom Vučkovićem. To se posle nastavilo i na turneji, pa je ekipa u Bihaću sedela i pila vino dva dana i dve noći.
- Ja sam otkazao prodate koncerte u Rijeci i Zadru da bi oni uživali - rekao je Idžan.
- A posle su održali 30 koncerata. Kažu, trebalo im je oduška. Tu se pevalo falsetom za stolom. Ma, bilo je svačega. Recimo, vozim Zorana Kalezića, Kemala Malovčića, Tomu i Šabana na tezgu. Odjednom mi kažu da stanem na prvom parkingu. Izjure iz mog velikog "mercedesa", pa na haubi auta razbacaju partiju pokera...