IZVINITE, MENI JE SIN UPRAVO UMRO: Marina Tucaković uradila nešto neverovatno kad je doživela najveću tragediju u životu

U njenom životu nije bilo samo muzike i uspeha. Doživela je najveću tragediju kada je 2008. ostala bez mlađeg sina Miloša, koji je preminuo u 24. godini.

- Uvek strahujete za svoje dete, za osobe koje volite. Nisam imala razlog da brinem, jer smo neposredno pre Miloševe iznenadne smrti pričali i zabavljali se. Ne znam šta se i kako dogodilo te noći. Bio je toliko veseo, nisam očekivala da odjednom ode. Trebalo je da se pojavim u jednoj emisiji. To je bio trenutak ludila i trezvenosti. Samo sam napisala: Ja ne mogu da dođem. Izvinite, meni je sin upravo umro. Bila sam toliko profesionalna i svesna da ljudima javim da me ne čekaju - pričala je Marina.

Oslonac je pronašla u sinu Milanu - Laći i suprugu Aleksandru Raduloviću, sa kojim je skoro četiri decenije delila dobro i zlo.

- Kad god klonem najbliži su ti koji mi vraćaju snagu. Porodica i prijatelji mi nikada ne daju da pokleknem - govorila je.

U februaru 2018. primljena je na Institut za onkologiju u veoma lošem stanju. Ustanovljeno je da ima kancer dojke sa metastazom na plućima, zbog čega je morala odmah da počne s lečenjem.

- Dok sam ležala na Onkologiji u polusvesnom stanju bilo mi je veoma loše, ali uopšte nisam osećala strah. Izgubila sam dete, šta gore da se desi.

Kasnije je priznala da je bila svesna šta se dešava u njenom organizmu, ali je odlučila da sve ignoriše.

- Znala sam da će se to meni desiti. Mnogo sam se loše osećala, mnogo sam se nervirala. Imala sam ranicu koju sam ignorisala. Iako sam znala da sam bolesna, svesno nisam otišla kod lekara. Kad ima privatne probleme, čovek zanemari zdravlje. Sebi sam bila na poslednjem mestu.

Lečenje je nastavila u Nemačkoj, a lavovska borba trajala je do poslednjeg dana. Između mukotrpnih terapija davala je izjave kojima je želela da ohrabri žene sa sličnim problemima. Nepresušnim optimizmom uveravala je sve oko sebe da su čuda moguća.

- Osećam se dobro, a da li sam se oporavila, to ćemo videti. Ne mogu da kažem da je sve kao što je bilo, ali nije loše. Čini mi se da imam snage i volje više nego ikada. Spremna sam za posao prkosila je sudbini.

– Nadam se pozitivnom ishodu i dobrim rezultatima, trudim se da budem vesela i da ne razmišljam previše o svemu. Ne shvatam ovo tragično.

U to vreme promenila je stare navike. Jela je cveklu, grickala čuvarkuću, pila čaj od koprive za bolju krvnu sliku. Jedino, priznala je, nije mogla da se otarasi cigareta.

- Ako ima nešto dobro u ovome, to je činjenica da sam vratila veru u ljudsku dobrotu i blagonaklonost, a toga nikad nije previše. Kada se ovako nešto desi, to morate da prihvatite i pustite da vas nagon za životom tera napred, što mogu da potvrde sve moje sapatnice koje bolest nije pokolebala, nego su i dalje pozitivne.

- Marina nije volela pompu. Njena želja je bila da se sahrana obavi intimno, u krugu uže porodice i prijatelja, uz prisustvo sveštenika i opelo. Imajući u vidu epidemiološku situaciju, i sa željom da zaštitimo najbliže od te strašne bolesti, koja je se pre svega odnela Marinu, želimo da se oprostimo od nje bez prisustva publike i novinara. Da bismo ispoštovali njene prijatelje, saradnike, poštovaoce, a i javnost, biće održana komemoracija posle četrdeset dana žalosti.

- Poštujmo Marinine želje, kao što volimo njene pesme. Budimo odgovorni prema situaciji, kao što bi i ona bila, i pustimo ožalošćene da tuguju u miru – zamolili su suprug i sin u obraćanju javnosti.

(Hello)