NENADMAŠNA POETESA I HEROINA POP STIHA: Emotivni oproštaj Siniše Škarice, dugogodišnjeg urednika "Jugotona", od Marine Tucaković

Poduži post na "Fejsbuku" Škarica je naslovio "Oprosti, Marina", opisujući Tucakovićevu kao "nenadmašnu heroinu pop stiha" i "poetesu neverovatnog asortimana".

- Otišla je Marina. Iz mog života, defakto, još davne 1991. - počeo je Škarica.

- Gotovo 30 godina potom ona je još uvek bila kraljica rima koje više nisu dopirale do mog uha, ali ta činjenica ne umanjuje prazninu koja sada konačno nastaje.

Sećanje se vraća u septembar te turobne, ratne '91.

- U metežu probijanja zvučnog zida, nevidljivih snajpera, pucnjeva, raketiranja, sirena i sklanjanja u kućne podrume, skloništa, javio se jedan od retkih glasova brige, saosećanja i pomoći: "Jeste li dobro? Jesu li deca u redu?". Glas s one druge strane, s onog poznatog telefona 011456426. Jednom je izjavila: "Uvek sam imala strah za ljude koje sam volela".

Onda je, nastavlja Siniša, krenuo "ozbiljan, krvavi rat".

- Sve veze su bile prekinute. Zaokupljeni vlastitim životima i preživljavanjima, čak i onda kada se Zapad pod kodiranim pozivom "rokenrol" (ironično, zar ne?) obrušio nad ostacima bivše države, pa ranih dvehiljaditih kada je posao odmrzavao zaleđene granice, kada sam se prvi put zaputio u bivši nam glavni grad, među obnovljenim vezama nisam našao onu njenu. Nisam našao vremena da uzvratim onaj poziv pun brige, pitanja i saosećanja. Ni kada je izgubila starijeg sina, kada je saznala za tešku bolest. Šta se to dogodi u ljudskoj glavi? Ostao sam dužnik. Ni ove reči neće ispraviti nečinjeno. To je kao ispovest, kao potreba da se dobije oprost od onog koji ti ga više ne može dati.

Škarica, vrsni hroničar zabavne muzike na ovim prostorima, podsetio je ovom prilikom na same početke Marininog stvaralaštva sedamdesetih, na upoznavanje sa njom u prodavnici "Jugotona", kasnije i sa njenim roditeljima na Vračaru... Istakao je koliko je Tucakovićeva volela novi talas, Gorana Bregovića, Džonija Štulića, Boru Đorđevića, Bebi Dol... Prisetio se i da je još tih sedamdesetih Marina počela sa, kako je rekao, "izletima" (Meho Puzić, Šaban Šaulić).

- Popisati sve njene važnije radove značilo bi, umesto ovih nekoliko novinarskih kartica, ispuniti solidnu knjižicu, a s beleškama i pravu knjigu. Neko će za Marinu, nadam se skoro, i to napraviti.