ANTIBIOTICI I VAKCINA SU KAO BOGATSTVO: Masimo Savić, za "Novosti", pred koncert 18. septembra na Tašmajdanu
DECENIJAMA unazad je Masimo Savić miljenik beogradske publike, i ona je, makar u poslednje vreme, to najčešće pokazivala puneći Sava centar.
Ovoga puta, priznati muzičar će nastupiti 18. septembra u drugačijem ambijentu, na Tašmajdanu.
- To je lep i ozbiljan zalogaj - slikovito će Masimo za "Novosti". - Dizajnirao sam binu za taj koncert, uz svesrdnu pomoć "Skaj mjuzika" će se to i ostvariti. Želimo da pružimo poseban doživljaj ljudima. Stranim bendovima je lako. Oni iznajme dvoranu, onda se dva meseca vežba u njoj, sa razglasom i planiranom pozornicom, i ta bina se koristi 200 puta godišnje. Mi ćemo je upotrebiti samo na Tašmajdanu. Imate izbor pre koncerta - da li želite da napunite svoje džepove, ili da napravite poseban trenutak koji će da se pamti. Uvek biram ovo drugo. Pogotovo u ovim vremenima restrikcija treba da pokažemo mišiće, i da smo moćniji od svega toga.
U opticaju je pun kapacitet stadiona, što je 9.000 ljudi.
- Biće neophodno pokazati potvrdu o vakcinaciji, preležanom kovidu 19, ili na licu mesta uraditi brzi antigenski test. Tako smo radili i na turneji po Hrvatskoj. Sloboda nam je svima nadohvat ruke. Potrebno je samo da ne komplikujemo to sa više od 50 odsto nevakcinisanih. Neka bude neprilagođenih, ali ne više od 20 odsto, bilo bi predivno. Tada bismo ponovo počeli da osećamo onu slobodu koju smo imali pre, a očigledno je nismo dovoljno cenili.
Uz Masima, te večeri na "Taš" dolazi i grupa "Vatra", čiji frontmen Ivan Dečak je autor nekoliko poslednjih Savićevih hitova.
- Nas dvojica smo dugo prijatelji. Naša duetska pesma "Nama se nikud ne žuri" bila je njegov šesti pokušaj da mi priđe s nekom numerom. Stalno sam ga molio da ne odustaje, i da ćemo se jednom "naći". Kad sam već i sam počeo da odustajem od toga, on je ipak napravio tu divnu pesmu. Prelepo je što će koncert otvoriti tako jak bend. "Vatru" strašno interesuje ovo tržište. Zasviraće kao gost i saksofonista Gabor Bunford, to je prva naša saradnja.
Masimo je, veli, period korone proveo vrlo radno.
- Nisam se uopšte zaustavio. Higijenski sam frik, uvek sam prao sapunom i četkicom limenke iz kojih pijem pivo. Meni se ništa posebno nije promenilo osim što, tu i tamo, treba da se stavi maska. Vakcinisao sam se, osećam se dobro. Mislim da smo, od svih izvođača u Hrvatskoj, mi najviše svirali. Nisam se šokirao i paralizovao. Uspeli smo da se adaptiramo, i načinom rada i finansijski. Ako ljudi misle da će da zarađuju isto kao nekad, varaju se. U mom slučaju, samo ja sam smanjio gabarite, a bend zarađuje isto kao pre korone. Ponosan sam na to.
Svestan je cenjeni umetnik da uskoro može da dođe do ponovnog zatvaranja, ali...
- Možda će se ljudi u nešto većem broju odazvati imunizaciji. Kad bismo se svi sada vakcinisali kao što smo nekad činili protiv boginja, u sedam dana cela bivša Juga, mi bismo to rešili po kratkom postupku i živelo bi se normalno. Ljudi se, međutim, nećkaju. Na primer, vakcinisanje protiv gripa. Jasno je, jedan od 100.000 će imati vrlo lošu reakciju. Takav je slučaj i sa vakcinom protiv korone. To se, međutim, na "entu" diže na društvenim mrežama, kreće strah i ljudi se plaše bez ikakvog povoda. Vakcina i antibiotici su civilizacijsko bogatstvo. To nam je omogućilo da živimo puni život, i do osamdesetih. Nekad je životni vek bio mnogo kraći.
"TAŠ" PODSEĆA NA ŠALATU
POPULARNI Maks će sada prvi put nastupiti na Tašmajdanu.
- Prostor me jako podseća na zagrebačku Šalatu - klizalište koje se koristi za koncerte do 5.000 ljudi. "Taš" je amfiteatarski koncipiran, kao dvorana sa otvorenim krovom. To su uslovi u kojima se može napraviti najbolji zvuk.
STARE STVARI SAMO KAO PODSETNIK
NUMERA "Mali krug velikih ljudi" je 2020. proglašena za pesmu godine.
- Takvih sam imao mnogo u poslednje vreme: "Odjednom ti", "Iz jednog pogleda", "Suze nam stale na put", "Zar više nema nas" - nabraja za naš list Masimo. - Opake pesme koje već sad imaju svoj status. Zato ti koncerti pružaju aktuelnost, a ne podsećanje na neka vremena. Moje stare pesme služe samo da podsetim ljude da sam i u osamdesetima nešto radio. Ne držim se baš tog područja.