NAJSREĆNIJI SAM ZBOG KARIJERE U JUGOSLAVIJI: Sa Radetom Šerbedžijom pet minuta pred nastup na "Banjaluka festu"

Jedan od najvećih glumaca bivše Jugoslavije, sa, takođe, značajnom inostranom karijerom, koji je sinoć imao zakazan koncert u Botaničkoj bašti "Jevremovac" u Beogradu, dobro znanim starim, ali i novijim stihovima, uz sjajnu muzičku pratnju, probudio je najdublje emocije Banjalučana, koji su u velikom broju pohrlili na tvrđavu.

Pre nego što se, direktno sa crvenog tepiha, praćen burnim ovacijama popeo na scenu, Šerbedžija se nasmejan, bez tragova umora, iako je u seriji koncerata, obratio novinarima u gradu na Vrbasu.

- Banjaluka je meni jedan od glavnih gradova - ali ne samo što ste lepi, zgodni, zapravo zgodne, nego i zato što je tu moja sestra Milica živela, i još uvek dolazi leti - istakao je Rade. - Festival je neverovatan. Poslednji put kada sam bio ovde, pre valjda 10 godina, imao sam jedan užasan koncert. Svi su bili divni, ali, razglas - katastrofa. Sam sebe nisam čuo. Jedva čekam sada da nastupim, ovo predivno izgleda.

Upitan kako se u Holivudu izboriti za velike uloge, uz naveden film "Sneč" kao primer, Šerbedžija kaže da je igrao i u većim ostvarenjima, ali je "Sneč" postao popularan u svetu:

- Sarađivao sam sa mnogim velikim režiserima. Najviše pamtim rad sa Frančeskom Rosijem, pa sa Džonom Turturom, mojim omiljenim glumcem, sa Stenlijem Kjubrikom... Ima tu potpuno drugačijih filmova, koji nisu ni došli ovde. Odigrao sam, međutim, ta dva velika ruska karaktera u filmovima "Sneč" i "Svetac". To su bili veliki uspesi, tako da raja mene, uglavnom, samo kroz to gleda, i ovde i u svetu, iako sam radio mnogo.

Najzadovljniji je kako ističe, svojim delovanjem na prostoru bivše Jugoslavije.

- Igrao sam u pet filmova Živojina Pavlovića, najvećeg režisera na ovim prostorima, pa kod Makavejeva. To su bile važne uloge. Imao sam divne prijatelje - Gagu Nikolića, Ljubu Tadića, Milenu Dravić, Sonju Savić koju sam voleo.

Šerbedžija sa svojim sastavom na aktuelnom koncertima promoviše album "Ne okreći se sine". Naslovnu pesmu napisao je rođeni Banjalučanin, vođa "Parnog valjka", Husein Hasanefendić Hus.

- Taj album je nastao slučajno. Kad je došla korona, počeo sam da radim neke svoje pesme.

Onda mi je Hus rekao: "Imam dve pesme za tebe". Došao je Damir Urban i saopštio da je napisao za mene pesmu, pa Darko Rundek. Prijatelji moji, u toj dokolici oko korone, pisali su za mene pesme (smeh).

Gosti su Gabi Novak i njen sin, Matija Dedić.

- Napravio sam sjajan duet sa Gabi. Arsenova pesma, "Otkako te ne volim". Ona je, stvarno, carica. U tim godinama tako izgledati i tako pevati - ja ne znam ko na svetu to može.

Tu je i "Suzo moja, strpi se", obrada "Crvene jabuke".

- Zlaja (Arslanagić, prim. M. Ć.) isto meni piše pesme. Napisao mi je onu "I ja sam nekada imao grad", dok smo zajedno u Londonu bili. On sada živi u Torontu i ne bavi se više muzikom. Zapravo, piše pesme. Uradio mi je "Imam pjesmu za tebe". Kad sam mu tražio numeru za album, on mi je rekao "Imam pjesmu za tebe", i tako ju je i naslovio (smeh). On je čudo od čoveka. Intelektualac i veliki pesnik.

Rade je i pred novinarima u Banjaluci, uobičajeno, u ruci držao čašu vina.

- Ne pijem već 10 godina, ali, kad dođe koncert, ne mogu a da malo ne popijem.

DAO GOL RADETU ZALADU

NA pominjanje da je, u detinjstvu, želeo da bude pisac i novinar, Rade se nadovezuje:

- Hteo sam, zapravo, da budem fudbaler, i bio sam pristojan fudbaler. Dao sam Radetu Zaladu gol u rašlje u finalu jednog turnira, a on je tada bio golman Partizana i reprezentacije Jugoslavije. Neskromno bi bilo reći da sam hteo da budem pisac, ali, želeo sam da se bavim književnošću. Da budem profesor u srednjoj školi, recimo. Mnogo sam čitao u to vreme. Odveo me je put, međutim, na drugu stranu, u glumce, i dalje se bavim time. Zbog ljubavi prema poeziji, pišem pesme i imam koncerte. Učio sam zanat kod Arsena Dedića, ja sam jedan od njegovih vojnika.

ŽAO MI MLADIH

ČUVŠI konstataciju da je danas sve instant, da se brzo pravi i kratko traje, Šerbedžija je rekao:

- Svako vreme ima svoje posebnosti. Ne može se ovo sada porediti sa vremenom moje mladosti. Mi smo imali više vazduha, lepote. Žao mi je, danas, mladih ljudi. Opet, vidim kako se sjajno snalaze i kako su vešti u tim brzim stvarima - internet, telefoni, ludila... To je lepo.