"FRAJLE" ZA "NOVOSTI": O Knjizi Jelene Buče, odlasku Marije Mirković, posveti Balaševiću...
MNOGO toga novog je aktuelno kod novosadskih "Frajli". Deceniju prepoznavane kao ženski kvartet, nedavno su, posle odlaska Marije Mirković, postale trio.
U novoj postavi predstavile su se u svom gradu, u petak na salašu 137, a tom prilikom je i promovisana knjiga "Kako sam postala frajla", koju je napisala članica grupe Jelena Buča. Dva dana ranije, na proslavi Naksi radija u Beogradu, ne skrivajući uzbuđenje, pričala je kako je, minule noći, spavala sa prvim primerkom knjige.
- Sedele smo sa prijateljima, i pričale im dogodovštine i avanture - govori Jelena za "Novosti".
- Da ne bismo mi zaboravile, i da bi ljudi videli kakav je naš život, rešila sam da to stavim na papir i dočaram. Celog života sam htela da napišem knjigu. Iskoristila sam pauzu od godinu dana, kako nismo imali koncerte, da je završim. To je multimedijalna autobiografija, potkrepljena fotografijama u boji. Tu je QR kod, sa linkovima nekih neobjavljenih priča, intervjua... U knjizi je opisan naš put za ovih 12 godina.
Nataša Mihajlović kaže da je ostatak grupe oberučke prihvatio ideju o knjizi.
- Jelena je vrlo duhovita, ume mnogo lepo da ispriča priču. Ljudima će biti zabavno da čuju tu drugu stranu, iz bekstejdža, sa naših putovanja. Nemaju pojma kako zaista izgleda život na točkovima. Ona je to lepo dočarala, čak možda i bajkovito.
Bilo je i teških trenutaka, ali...
- Jeste, ali kad imate ekipu, prođu lakše - priča Jelenina rođena sestra Nevena Buča, "frajla" Nena. - Ona je to predočila interesantno, kroz komediju, šalu. Vrlo zanimljivo štivo. Kad je Jelena bila mala, imala je posebnu svesku, gde je pisala samo naslove knjiga. Ostvarila je svoj veliki san, i verujem da je ovo prvi od tih naslova koje je tad zapisala.
O rastanku sa Marijom...
- Ponosne smo i srećne što smo 12 godina zajedno radile, bez pauze - ističe Nataša. - Mislim da smo u Ginisovoj knjizi rekorda, jedini ženski bend (smeh). Ona je nastavila svojim putem, mi radimo dalje.
Na jako pozitivan odjek naišla je nedavno pesma "Panonskom mornaru", posvećena pokojnom Đorđu Balaševiću.
- Za njega nas vezuju duboke emocije - iz srca će Nevena. - Đoleta, njegovu muziku i celokupan rad jako volimo. Prožet je kroz naš život dubinski, od detinjstva, mog učenja gitare... Pod tom emocijom tuge zbog njegovog preranog odlaska, ušla sam na društvene mreže, i sačekala me je pesma mlade pesnikinje iz okoline Novog Sada, Jelene Knežević. Uzela sam gitaru i samo sam krenula da komponujem. Jelena i ja smo doradile njene stihove, i pesma je nastala u trenutku. Vojislav Aralica je uradio aranžman. Fenomenalna, svetski poznata violinistkinja Mađarica Bernedet Njari, naša prijateljica koja je iz Budimpešte, tih dana bila je kod kuće. Rekli smo joj da imamo pesmu na kojoj bi volela da gostuje. Upoznata je sa radom Đorđa Balaševića, poslušala je i pristala. Došla je u Beograd i sve smo snimili. Premijerno smo pesmu izvele na koncertu na Krku, samo pet dana posle objavljivanja, a svi su je pevali uglas. Videle smo ljude koji plaču. I mi smo, snimajući je, plakale.
A dalje...
- Na svaka tri meseca ćemo da radimo po jedan singl - najavljuje Nataša. - Album mislim da će da bude sledećeg proleća. Što se tiče koncerata, preko leta smo u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji. Dosta je poziva, ali, uslovljeni smo koronom još uvek. Srećne smo što sviramo.
Pauza je, kažu, bila baš duga.
- Ne znam nijednu profesiju koja baš godinu dana nije radila - sleže ramen ima Nevena. - Našli su neki sistem za druge oblasti, ali muzičari su stvarno bili uskraćeni. Ne samo mi koji se vidimo na sceni, nego i svi oni iza. Tonci, majstori svetla... Veliki gubitak i udarac, ali, što se nas lično tiče, iskoristile smo vreme da snimamo, stvaramo... Jelena je radila na knjizi, Nataša išla na časove klavira, a ja sam, kao diplomirani psiholog, snimila jednu emisiju o mentalnom zdravlju. Treba obratiti pažnju na te stvari, pogotovo posle svega što se desilo u ovih godinu dana.
NEVENA U SREDINI ŽIVI MUŠKI SAN
"fRAJLE" su sada drugačije postavljene na bini. Nevena je, sa gitarom, u sredini.
- Jelena i ja smo vrlo temperamentne, i nije lako biti u sredini - smeje se Nataša. - Mislim da Nevena, između plavuše i crnke, živi san svih muškaraca.
POSLE AUTOBIOGRAFIJE - ROMAN
JELENA potvrđuje reči sestre Nevene da će pisati i dalje.
- Možda ću skrivati likove iza nekih imena. Toliko imam da pišem, da će sigurno, posle ove autobiografije, uslediti i neki roman, ali, verovatno istinita priča - kaže za naš list mlađa sestra Buča.