NISMO SVESNI OGROMNOG GUBITKA: Našu muzičku scenu napustilo je nekoliko značajnih muzičara

- Otišli su stvaraoci od kojih se, bez obzira na minuli rad, još mnogo toga moglo očekivati, posebno kad pričamo o ljudima koji su simboli određenog žanra - ocenio je autor "Eks Ju rok enciklopedije".

Od korone su, između ostalih, preminuli istaknuti kantautor Đorđe Balašević (1953-2021), jedan od osnivača "Riblje čorbe" basista Miša Aleksić (1953-2020), kompozitor filmske muzike Zoran Simjanović (1946-2021) i vođa "Balkanike" Sanja Ilić (1951-2021). Janjatović smatra da nije potrebno naknadno novo vrednovanje njihovog stvaralaštva.

- Mislim da su muzičari o kojima pričamo prepoznati tokom svog rada. Najbolji primer je ogromna tuga koju je podelila bivša Juga za Balaševićem. Naravno da se neke pesme čitaju u drugačijem ključu, kad autor više nije tu, ali, generalno, mislim da su oni prepoznati na vreme.

Upitan postoje li možda neka nova imena i talenti koji vremenom mogu zauzeti takvu ili sličnu po važnosti ulogu na sceni, poput Balaševića ili Simjanovića, Janjatović kaže da je "veoma nezahvalno praviti prognoze, pogotovo kad poredimo sa tako plodnim autorima".

- Nisam siguran da ćemo imati baš previše nekih tako velikih imena. Možda zbog toga što su oni, kad su počinjali da rade, bili vrlo inovativni, a danas je novim imenima teško, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što je već mnogo toga i odsvirano i otpevano.

Muzička scena će se oporaviti, ali Janjatović upozorava da to "neće biti ni brzo ni lako".

- Nekako, računam na vitalnost scene. Staće na noge, zato što potreba za sviranjem i stvaranjem ne zastareva.

ACA SELTIK: ŽIVI SU DOK IH SE SEĆAMO

VOĐA "Ortodoks Keltsa", Aleksandar Petrović, poznat kao Aca Seltik, setno se osvrće na činjenicu da su nas brojni poznati ljudi iz sveta pop-roka u Srbiji, uglavnom od posledica kovida 19, napustili u poslednje vreme.

- Uvek se setim perioda kad su, jedan za drugim, otišli Lemi Kilmister, Dejvid Bouvi - priča Aca, za "Novosti". - Onda kažu - jao, pa šta ćemo sad? A oni imali po 80 godina. Teško je, ko god da ode, ali, sa druge strane, imam utisak da je to samo podsećanje da vreme neumitno ide. Doći će red i na nas jednog dana, to uopšte nije sporno. Daj bože da svima dođe što kasnije. Nije ti svejedno, ali znaš da ne možeš ništa da uradiš. Jedino što možeš u celoj priči je da se sećaš tih ljudi. Sve dok ih se neko seća, oni su živi, uvek je bilo tako. Ti neki naši uzori i zvezde vodilje, koliko god to zvučalo isprofanisano svih ovih godina, to su likovi koji su stalno sa tobom. To je onaj glas koji ti dođe i kaže u nekom trenutku da uradiš to i to. Vrlo živa stvar.M. Ć.