PRIČA O ROKENROLU KROZ DŽEZ PRIZMU: Kantautor Srđan Marjanović u Beogradu predstavio treći roman "Nisam ti baš sve rekao"

Njegova treća knjiga objavljena je krajem prošle godine, ali su se tek sada stekli uslovi, zbog poboljšane epidemiološke situacije, da bude zvanično promovisana.

Posle romana "Žice" i "Okej, presvući ću se", Marjanović je odlučio da se, iz rokerskog miljea, makar putem pisane reči, preseli u džez. Junak njegovog romana je 40-godišnji saksofonista koji živi naizgled uspešan, miran porodični život, međutim, jedno neverstvo sliku idile razbija u paramparčad.

- Sve te knjige su produžetak mojih pesama - istakao je na promociji Marjanović. - Živim virtuelni život koji inače ne mogu jer sam mator, kroz svoje junake koji su još uvek mladi.

Upitan koliko ima istinitog, ličnog u ovom romanu, Srđan odgovara:

- Koliko god da je fikcija u pitanju, na tim stranicama se uvek nalazi deo života samog pisca, hteo on to ili ne.

Publicista Dušan Vesić napomenuo je da Srđana prati od samih muzičkih početaka, naglasivši da je on uvek unosio nešto novo u ono što je radio, bilo da je to muzika, urednički posao u diskografskoj kući, književnost...

- Nije me iznenadilo kad je počeo da piše, jer mu je bila potrebna druga karijera - ocenio je Vesić.

- Videlo se u "Žicama" da je ozbiljan talenat za to. Novi roman me je oduševio. Ja dam piscu 17 strana. Ako me do tada ne kupi, teško će da me kupi na 39. strani. On me je kupio odmah i držao me je do kraja. Svaki pasus je tačno koliki treba da bude. O likovima ne saznajemo ništa više, niti manje od onog što treba. Toliko su realni da ti u svakom trenutku gledaš film. Tri paralelne priče su poslagane kako treba. Fascinantno je kako je on, koji nije džezer, upao u taj način razmišljanja. Ja sam 40 godina izgrađivao svoj stil, on ga ima odmah. Tek sam na 70. strani prvi i poslednji put pogodio šta će da se desi.

Muzički kritičar Bane Lokner Srđana doživljava kao "jednog od poslednjih frikova pravog Beograda".

- Među njih su spadali pokojni Tirke, Prele, Miščević, Dragan Nikolić - nabrojao je Lokner.

- Ovu knjigu krasi spoj Beograda s kraja šezdesetih, sedamdesetih i do početka osamdesetih, sa sadašnjim vremenom. Šalju se poruke sa mobilnih telefona, ali psihologija odrastanja ljudi i konzervativnog načina vaspitanja, druženja, više su obeležja ranijih perioda. Likovi su izmišljeni, međutim, prepoznajemo određene članove benda. Recimo - bubnjara Tošketa (Lazar Tošić, prim. M. Ć.). Knjiga je pitka za čitanje, ali je ta pitkost osobina kvalitetnih pisaca. Ovaj roman se može, na neki način, smatrati poluautobiografijom.

I sam autor se osvrnuo na pitanje - zašto džezer, a ne roker.

- Hteo sam da napišem roman koji će imati veze sa muzikom - veli Srđan.

- Nisam želeo da priča bude o gitaristi, jer sam ja to. Džez volim, iako ga ne sviram.

Propratio sam masu stvari koje su vezane za džez, da bih mogao o tome da pišem. Imam mnogo prijatelja među džezerima. Jedan od njih je Jovan Maljoković, sa kojim sam snimio pesmu posvećenu saksofonisti. On je to briljantno uradio. Ovo je, u stvari, priča o rokenrolu kroz džez prizmu. Svi džezeri su, na neki način, počeli sa rokenrolom.

ĐURA FASCINIRAN KOLIMA

MUZIČAR i pisac Vladimir Đurić Đura istakao je značaj Marjanovića pre svega u našoj muzici. Srđan je, kako je Đura rekao, "skrajnut od glavnih tokova, mada je mnogo toga uradio".

- Mislio sam da će biti malo klimavo ako je džezer u duhu rokera, međutim, ispostavilo se da je to interesantna kombinacija - rekao je Đurić.

- Fascinantno mi je što je glavni junak toliko zaljubljen u automobile. On svoj automobil seče, vari, prepravlja, i na kraju stvara neki čudesni hibrid koji, čak, uspeva da proda za jako dobre pare. Dobili smo autentičan, urbani roman.