TUŽIĆEMO SOKOJ, SKUPŠTINA NIJE BILA LEGALNA: Zoran Radetić, kompozitor i producent, ogorčen radom Organizacije muzičkih autora Srbije

- Nadzorni odbor, sa mnom na čelu, ustanovio je grube propuste Upravnog odbora Sokoja i direktora Dejana Manojlovića - ističe Radetić, za "Novosti".

- To je predočio Zavodu za intelektualnu svojinu, čiji nalaz potvrđuje sve što smo mi mislili. Podigli smo krivičnu prijavu protiv direktora koja je, na volšeban način, odbačena. Moji advokati su, uvidom u informacije od javnog značaja, uzimali neke predmete iz tužilaštva, pa se ispostavilo da je, po istom tom osnovu, u drugom slučaju podignuta optužnica.

Radetić smatra da je rad trenutnog rukovodstva Sokoja, kako kaže, "skandalozan".

- Dosada su organizovali tri, ili četiri skupštine elektronskim putem, što je potpuno neprimereno. Sokoj nema uslova da održi tako nešto, jer to podrazumeva autentifikaciju svakog člana. Mejl može da hakuje ko kome hoće. To nisu legalno održane skupštine, i grupa eminentnih autora će se okupiti i podići tužbu protiv Sokoja. Poslednju skupštinu koja je kao izborna, zakazali su za 30. maj, a 1. juna je mogla da se organizuje kakva god hoćete skupština. Advokatska komora i mnogi drugi su to uradili bez ikakvih problema. Drugo, da vi u 21. veku nekome pošaljete listić na kom je objedinjeno sve?! Nema po stavkama, već se glasa za sve ili ni za šta. To je suludo. Ista ekipa se hvali kako su sad imali nikad veći odziv od 180 i nešto članova. Bilo bi smešno da nije tužno.

Sporno je i to što je u Upravni odbor Sokoja ušao "Tin dram mjuzik", čiji vlasnik je, prema navodima muzičara, mnoge od njih oštetio, i u sudskom sporu je sa Zadužbinom Milana Mladenovića.

- Godinama smo se borili protiv toga, želeći da se održi balans i da pablišeri ne prodru duboko u sistem. Po samoj vokaciji su nam različite tendencije. Tome su doprinele Evropska unija i preporuke CISAC (Međunarodno udruženje autora i kompozitora) koje godinama pokušava da pablišeri budu više zastupljeni u telima. Oni ne sagledavaju celu situaciju, jer kod njih postoje pravne države. Pristup u takvoj, i u ovoj državi koja uopšte nije pravna, ne može da bude isti.

U Srbiji, ne postoji, kao u mnogim drugim zemljama, softver koji automatski obrađuje emitovanja i pripadajuću zaradu.

- To je samo delimično krivica Sokoja. U više navrata sam bio član delegacije, išli smo 2018. u kabinet premijerke Ane Brnabić. Problem je što ova zemlja nema viziju da se uskoro stavi u normalne tokove. Državi nije stalo da se to reši. Sam softver je jeftin, ali, tu je, novčano, najveća stavka izrada baze. Svako delo mora da ima svoj "finger print", digitalni otisak u vidu broja, šifre, na serveru gde će biti pohranjeni milioni takvih otisaka.

Tražili smo od države da se uključi u priču jer su ta dela kulturna baština Srbije, bilo da je to pop muzika, klasična, narodna... Država bi trebalo, kroz to što ga štiti, da uredi taj deo kulturne baštine, na način primeren razvijenijim društvima. Onda više nemate nikakav problem da li je nešto pošteno ili nije.

Kao primer, Radetić navodi emitovanje na radio-stanicama.

- Uzme se reprezentativni uzorak od tri dana u mesecu. Ta košuljica vam služi da obračunavate novac svima. To ne može da bude pravedno, a malverzacije su prevelike. Ako sam ja šef dokumentacije u Sokoju, mogu da se dogovorim sa bilo kojim od autora i da kažem "Kad ti stigne obračun tantijema, ti ćeš da me častiš, a ću da ti nabacim koliko hoćeš".

Autor, umesto da dobije, recimo, 8.000 evra godišnje, dobiće 40.000. U Upravnom, i u druga dva odbora Sokoja, sad sedi mnogo ljudi kojima su tantijeme na godišnjem nivou višestruko manje od plate koje dobijaju kroz rad organa. nM. Ćunković