MOJE PESME ŽIVE I MEĐU MLADIMA: Velikan domaće zabavne muzike, Leo Martin, dobitnik Zlatnog beočuga
LEGENDI srpske i jugoslovenske zabavne muzike, Leu Martinu (79), juče je, na svečanosti u beogradskom Narodnom pozorištu, dodeljen Zlatni beočug, tradicionalna nagrada za trajni doprinos kulturi Beograda.
Miloš Jović, kako glasi njegovo pravo ime, postao je žitelj prestonice Srbije još kao dvogodišnjak, u mladosti je jedno vreme boravio u Nemačkoj, a već dugo, oženjen Bugarkom Vasjom, živi na relaciji Sofija - Beograd. Njegovu "Odiseju", koja ga je sedamdesetih godina učinila jednim od najpopularnijih pevača na ovim prostorima, znaju, vole i pevaju i dan danas mnogi koji su i pola veka mlađi od njega, a reč evergrin može se svrstati i uz numere "Ja te volim", "Laku noć dragi, laku noć draga", "Ima vremena", "Pesmo moja", "Jednom kad se zaljubiš", "Plava obala"...
Brojne je nagrade, pre svega, sedamdesetih godina, ovaj umetnik osobene boje glasa osvajao, ponajviše na festivalima širom Jugoslavije. "Beogradsko proleće", "Vaš šlager sezone" u Sarajevu, pa Opatija, Skoplje... Sada, na pragu devete decenije života, sasvim prikladno, stižu priznanja koja na pravi način obuhvataju i vrednuju celokupno njegovo stvaralaštvo.
- Uvek je lepo kad čovek dobije nagradu - iskreno će Leo Martin, za "Novosti". - Ja sam ih dobijao dosta, a u ovom periodu života to jeste prijatno, jer pokazuje i dokazuje da ono što sam radio nije bilo uzaludno, i da je valjalo. Moje pesme i danas su aktuelne.
Kako podnosite period pandemije kovida 19?
- Prestao sam profesionalno da se bavim pevanjem pre tri godine, pa sam vreme, od početka korone, proveo kod kuće. Da nije bilo korone, verovatno bih manje vremena provodio tako, ali, šta je, tu je. Mnogima je teško, a muzičarima pogotovo, i veoma mi je žao zbog toga. Ljudi su ostali bez posla.
NEPRIJATNA MIREJ MATJE
NASTUPAO je Leo Martin svojevremeno i sa velikim svetskim zvezdama. Nisu mu, međutim, sva iskustva pozitivna.
- Najneprijatniji utisak mi je ostavila Mirej Matje - pamti dobro naš pevač.
- Veoma je nervozna, histerična, veliki tremaroš. Strašno. Najprijatniji su Tom Džons i Inglbert Hamperdink. Sedeo sam sa njima u kafani, normalniji su od mene (smeh).
Mnogo velikana zabavne muzike nas je napustilo u poslednje vreme. Između ostalih, i Vojkan Borisavljević, koji je komponovao brojne vaše hitove?
- Baš dosta dragih ljudi mi je otišlo, i to me je veoma pogodilo. Vojkan mi je 50 godina bio prijatelj i saradnik. Radili smo dosta zajedno, iza nas je mnogo koncerata... Život, međutim, teče dalje.
Njegova je i vanvremenska "Odiseja"?
- Svetislav Vuković je napisao tekst za nju. Kad mi je Vojkan na klaviru svirao pesmu, rekao sam mu, s obzirom na to da je tad bio popularan film "Odiseja u svemiru", da možemo, na samom početku, da ubacimo one bubnjeve, "dum dum dum". Odatle je krenulo, i odmah u refren uđemo. Dosta sam uticao na Vojkanove aranžmane, jer sam muzičar, i on je prihvatao sve moje sugestije. Tako je i nastala "Odiseja". Čudno je što su ceo moj repertoar ljubavne pesme, samo "Odiseja" nema veze sa ljubavlju (smeh), ali su mnogi našli sebe u toj numeri. I dan-danas je pevaju mladi na raznim takmičenjima, i to je lepo.
Pratili ste trendove, sarađivali sa mlađim izvođačima, a oni, u poslednje vreme, obrađuju vaše hitove. Poslednji primer - "Van Gog" verzija pesme "Ima vremena".
- Odlično su to uradili. Grupa "Laura" je, takođe, napravila fantastičan remiks iste numere.
A pauer-pop bend "Lutke" je, pre nekoliko godina, obradio "Laku noć, dragi, laku noć, draga"?
- I to je sjajno. Dobro je da svi oni imaju ukusa (smeh).
Vidite li naslednike među mladim kolegama?
- Ima vrlo dobrih pevača, ali nema autora koji će da im prave pesme. Čujem da neko fantastično otpeva "Odiseju", pa posle snimi neku glupost.
Na relaciji Sofija - Beograd ste veoma dugo?
- Skoro 40 godina. Otprilike, tokom godine, pola vremena provedem u Srbiji, pola u Bugarskoj. Zavisi i od obaveza moje supruge, ona je režiser na nacionalnoj televiziji Bugarske. Tako je bilo i dok sam ja aktivno radio, pa sam imao obaveze ovde. Uklapamo se. U Sofiji sam veći deo vremena kod kuće, ili se viđam sa prijateljima.
Prestonica Bugarske se značajno promenila u poslednje vreme?
- Da, od ulaska u Evropsku uniju. Mnogo su dobili time, izgradilo se toliko toga. Grad više ne može da se prepozna.
Menjaju se i festivali...
- Zar ih ima sad? Oni kao nekad - ne postoje. Te lepote i glamura nema više.
Došlo je novo vreme, moderne tehnologije...
- Koristim sve što postoji. Kontaktiram tako sa mnogim ljudima. Intervjue dajem putem "Skajpa". Ja sam inteligentan pevač (smeh).
Mikrofonu se, kažete, nećete vraćati?
- Od muzike nisam odustao, ali, što se pevanja tiče, godine čine svoje. Glas je drugačiji.
Kako vas služi zdravlje?
- Da kucnem u drvo, dobro, međutim, teško mi je bilo da pevam. Sviraj, sviraj, pa za pojas zadeni.