LJUBAV JE KOŠTALA KARIJERE: Olivera Katarina, jedina jugoslovenska glumica i pevačica koja je parirala svetskim divama

Mogla je na kolena da baci i Holivud, što se videlo i u Kanu 1967. kada je blistala na Kroazeti kao Lenče iz filma "Skupljača perja" Aleksandra Petrovića, nagrađenog na filmskom festivalu gran-prijem žirija kojim je predsedavala Širli Meklejn. Kanski festival zatvoren je koncertom na kom su osim Olivere, pevale i Nana Muskuri i Dajan Vorvik. Umesto toga, spletom svakakvih okolnosti, jedna od najlepših jugoslovenskih glumica i pevačica, nestala je sa javne scene.

Oliverin život je holivudska priča. Tapšali su joj Klod Leluš, Mišel Morgan, Ani Žirado, Alen Delon, Anuk Eme... Žilber Beko je rekao da je bila najveći jugoslovenski ambasador. Sa Akirom Kurosavom je pila čaj i jela kolačiće. Nije joj odoleo ni Josip Broz Tito, zbog čega je Jovanka jednom prilikom, kada je Olivera zapevala na prijemu, zajedljivo rekla mužu: "Evo ti je ova tvoja." Gde god da bi se pojavila, izazivala je buru. Snimila je 22 singl ploče i 10 albuma, sa izvornim narodnim pesmama "Alaj mi je večeras po volji", "A što ti je mila kćeri", "Đelem, đelem", "Verka kaluđerka", "Evo, banke, Cigane moj", "Niška banja", šansonama "Ljubav (sedim u jednom pariskom lokalu)", "U ime ljubavi"...

Rođena Beograđanka Olivera, detinjstvo je provela u Pop Lukinoj ulici, ispod Brankovog mosta. Uz školu je pohađala i časove baleta, a kada je shvatila da je Pravni fakultet izbor njenog oca Budimira Petrovića a ne njen, otišla je na godinu dana u Pariz. Po povratku upisuje pozorišnu akademiju u klasi Ognjenke Milićević, zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić...

U to vreme raskida sa svojom prvom velikom ljubavlju, Milanom Galetom Muškatirovićem, golmanom jugoslovenske vaterpolo reprezentacije, jer ju je sputavao i bio ljubomoran zbog njenih ljubavnih scena sa kolegama. Stalni angažman u Narodnom pozorištu dvadesetogodišnja Olivera dobila je 1962. kao Koštana u istoimenoj predstavi. Kritičar Vuk Vučo napisao je za nju da je "milolika priučena balerina". Kada ga je posle nekoliko dana srela u Klubu književnika, opalila mu je šamar. Nastalo je opšte ludilo a Vučo ju je u jednom trenutku zaprosio rečima: "Da li biste postali moja žena?" Pristala je, ujutru su otišli kod matičara i pred njim se prvi put poljubili. Brak se završio posle nepune dve godine.

Poznanstvo i ljubav sa direktorom "Avala filma" Ratkom Draževićem, Oliveri je otvorilo mnoga vrata u svetu filma. Posle sedam godina provedenih sa njim, zbog neslaganja ali i toga što nije želeo decu sa njom, Olivera je napustila Draževića i iz Rima pobegla u Beograd. Pričala je kasnije da je on došao za njom u Srbiju i 15 dana pio i čekao je u njenoj vikendici u Sremčici, navodno, u nameri da je ubije. Kada su se suočili, besno mu je rekla da nije hteo njenog sina i da mora da bude kažnjen zbog toga. Posle toga pustio ju je da ode.

Drugog supruga, potpredsednika Beograda Miladina Šakića, sa kojim je dobila sina Maneta, poznavala je još od rane mladosti. Kum na venčanju bio im je gradonačelnik Beograda Branko Pešić. Smatrala je da je njena udaja iritirala mnoge ljude, da je nisu voleli jer je žena političara, pa je samim tim i povlašćena. Tek, sklonjena je u senku.

Odustajanje od filma i muzike nije bila Oliverina samovoljna odluka. Njen poslednji televizijski šou bio je "Zarudela zora na Moravi". Igrala je 1987. manju ulogu u seriji "Vuk Karadžić" i otada je niko više nije zvao, niti nudio da glumi. Vratila se tek 2008. kada joj je pokojni režiser Uroš Stojanović ponudio ulogu velike boginje u filmu "Čarlston za Ognjenku". S vremena na vreme držala je koncerte u Beogradu, a u maju 2017. ponovo se našla na crvenom tepihu Kanskog festivala, povodom pola veka od premijere filma "Skupljači perja". Prošle godine na 37. "Nušićevim danima" u Smederevu, dobila je nagradu za životno delo. Autor je zbirke pesama "Beli badnjaci" i autobiografije "Aristokratsko stopalo".

Godinama je bije glas da je "teška" za saradnju, a ona odgovara da sigurno nije "laka", zato što zna šta hoće. Na pitanje kako podnosi izolaciju iz javnog i kulturnog života, kaže da ima vrlo bogat unutrašnji život koji je ispunjava.