DOSTIGLA SAM VODITELJSKU ZRELOST: Dragana Kosjerina o "Pesmi Evrovizije", kvizu "Ja volim Srbiju", dragocenom iskustvu, radnom letu...

Elegantna i elokvetna, voditeljka Radio-televizije Srbije, važi i za jedno od najlepših TV lica. Ali, ona se ne oslanja samo na ono što je dobila rođenjem, nego velikim radom i zalaganjem već deceniju gradi karijeru i pronalazi autentičan voditeljski izraz od televizije Sport klub i sportskih emisija na RTS, preko zabavnih, kao što su "Luda noć" i "Beovizija", zatim informativnih, poput Jutarnjeg programa i Beogradske hronike, do kviza "Ja volim Srbiju" u kom je gledamo svake nedelje (RTS 1, 21.05). Prošlu sedmicu Kosjerini su obeležili ne samo uključenje u "Evroviziju" nego i specijalna emisija posvećena Đorđu Marjanoviću i vođenje povratničkog koncerta Big benda RTS, a šta je još očekuje u predstojećem letu otkriva u razgovoru za "TV novosti".

- Ako mi obaveze na poslu budu dozvoljavale, pridružiću se Nenadu Okanoviću i Neletu Karajliću u jednoj ili dve epizode nastavka serije "Složna braća". Ali o tom potom, jer me čeka radno leto. Radićemo specijalnu emisiju povodom Olimpijskih igara, pripremamo se za snimanje nove sezone kviza "Ja volim Srbiju", a osim toga od jeseni nas na Prvom programu RTS očekuje nova kolažna emisija u zabavnom formatu. Biće to dnevna emisija koja će obrađivati sve aktuelne teme, društvene pojave, fenomene, probleme, a biće i zabave i muzike. Program će ići uživo, a na smenu ćemo ga voditi i uređivati moja draga koleginica Kristina Radenković i ja. Izazov je što će ovo biti najsloženiji format koji sam do sada uređivala. Radujem se tom izazovu i vidim ga kao pravovremeni korak ka autorskoj emisiji, koja će biti kruna moje voditeljske karijere - kaže nam Kosjerina.

Ostavili ste odličan utisak dok ste saopštavali kome ide najviše poena srpskog žirija na "Pesmi Evrovizije".

- Lepa je prilika i velika odgovornost da u tih tridesetak sekundi dostojanstveno predstavite svoju zemlju i sebe. Imate prostor za svega nekoliko rečenica i samo jedan utisak, što nikada nije jednostavno, iako se tako čini. Ne samo da vas gleda cela Evropa, pa i Australija, nego je uključenje tehnički zahtevno, jer satelitski komunicirate sa voditeljima, koji se nalaze u drugoj zemlji. Kada gledam snimak uvek se iznenadim kako sve izgleda kao da uživo razgovaramo. U tim trenucima me povremeno opterete tehnički detalji i malo strepim, ali uvek je sve do sada bilo u najboljem redu. Dobila sam vrlo lepe komentare na račun toga kako se naša zemlja predstavila. Bilo mi je puno srce i mislim da je utisak bio kompletan bez obzira na to što konačni        plasman možda ne govori u prilog tome. Mislim da su devojke iz grupe Hurricane zaslužile svaku pohvalu i podršku zato što su nas vrlo dostojanstveno predstavljale.

U tih nekoliko sekundi, vi ste uspeli da se obratite gledaocima na srpskom, holandskom i engleskom jeziku.

- Treba biti mudar i odabrati šta je pristojno i prigodno reći u takvoj situaciji. Svake godine kada se uključujem u "Evroviziju" trudim se da naučim pokoju reč na jeziku zemlje domaćina. Holandski je veoma kompleksan za izgovor i ne baš melodičan, pa sam se potrudila da se obratim bar sa "dobro veče". Vrlo mi je lepo što su i voditelji "Evrovizije" u Roterdamu naučili pozdrave na jeziku svake zemlje učesnice. Oni su mi na srpskom poželeli dobro veče i potrudili se da izgovore moje ime i prezime. Najmanje što sam mogla je da odgovorim. Bilo mi je posebno izazovno kada sam 2019. tokom uključivanja govorila na hebrejskom jeziku. Ove godine odabrala sam da kažem suštinu mog utiska o "Evroviziji" - ako smo ujedinjeni i ako smo podrška jedni drugima, onda ne postoji nijedan izazov ili problem koji ne možemo da prevaziđemo. Dok sam gledala taj šou, imala sam utisak da u dobrom raspoloženju i zajedništvu, postoji nada da će sve opet biti dobro i da će se vratiti u normalu.

Šta se promenilo za ovih deset godina koliko se bavite voditeljskim poslom? Kakav sad imate osećaj?

- Otkako sam došla na RTS, promenila sam nekoliko redakcija i različitih formata gde sam skupljala dragoceno iskustvo koje sam uobličila u nešto što danas smatram svojim autentičnim voditeljskim izrazom. Ono što se nije promenilo, a mislim da je dobro da to naglasim, jeste žar kojim pristupam pripremi bilo da je to informativni ili šou program, festivalska emisija kao "Beovizija" ili neka specijalna za tužne ili radosne prilike. U svemu sam toliko temeljna, kao da prvi put ulazim u studio, i ništa ne prepuštam slučaju. U studio volim da uđem toliko spremna da znam ne samo šta ću govoriti nego da mogu da pretpostavim kako razgovor može da teče, odnosno šta bih od sagovornika mogla da dobijem. Uloga voditelja nije da dešavanja prepusti slučaju nego da osmisli šta svom gledalištu želi da predstavi, čemu da ih u određenim prilikama poduči ili na koji način da ih zabavi. Ono što se promenilo je stečeno iskustvo iz kog ide samopouzdanje, koje je izuzetno važan deo svakog posla, a naročito javnog gde od utiska koji ostavljate na druge mnogo toga zavisi. Možda se moj manir u određenim formatima promenio tako da se osećam komfornije, što se vidi u tonu, načinu obraćanja, gestikulaciji i kretnji po studiju. Sve sam dovela na zadovoljavajući nivo, ali na tim profesionalnim finesama može i dalje da se radi. Mislim da sam dostigla voditeljsku zrelost i sada mogu da se igram svojim izrazom u zavisnosti od toga u kakvoj sam emisiji i šta se od mene zahteva.

Pretpostavljam da ste dosad naučili kakav utisak odajete kada se pojavite pred auditorijumom. Kako gradite tu impresiju?

- Ne možete previše da utičete na to kako će neko da vas percipira. U meni će odabrati da vide negovanu ženu, ili lepoticu, koja osim toga što je lepa nema bogzna šta da doda, a neko će da me posluša ili da proceni kako radim posao i da zaključi da sam profesionalac. Dakle, ne mogu da usmerim druge kako će promišljati o meni, samo mogu da se potrudim da na scenu ili u studio donesem najbolje od sebe. Godinama mi je smetalo što bi posle završetka emisije dobila komentar "bila si lepa", "bila ti je lepa haljina" ili "sve je lepo izgledalo", a radila sam recimo zahtevnu festivalsku emisiju koju samo suvi profesionalac može da iznese u programu uživo. Čeznula sam za time da neko mene profesionalno potvrdi, da kaže "program je fantastičan, a i haljina ti je lepa", i dočekala sam. Već nekoliko godina od ljudi u neposrednom poslovnom okruženju, a čije mišljenje mi je važno, imam potvrdu kvaliteta. Došla sam do toga da imam mir jer mi je bilo važno da čujem da i neko drugi smatra da je to što radim dobro.

Gledamo vas u kvizu "Ja volim Srbiju". Zašto vi volite Srbiju?

- Verujem da, ma gde da se nađemo u životu, u različitim prilikama i na različitim mestima, uvek možemo da biramo na šta ćemo se usmeriti. Sigurno postoje ljudi koji misle da će im biti lepše u Italiji, Francuskoj ili na nekoj obali, ali ja ne mislim da mi može biti igde ovako lepo kao što mi je kraj mojih najbližih, porodice i prijatelja. Došla sam u Srbiju spletom vrlo izazovnih životnih okolnosti, ali sam rasla u ovoj zemlji i zavolela sam je. Sve što mi je srcu drago i što poznajem je ovde. Mislim da naša zemlja i ljudi u njoj nude toliko lepota: srdačnost, empatiju, prelepu prirodu, fantastičnu kulturu i tradiciju, o kojima ne brinemo previše i suviše ih zaboravljamo, kao i vrlo zanimljivu istoriju. Svako ko se potrudi da o svojoj zemlji makar nešto nauči primetiće kako je više voli i ceni. Imam sreću da radim emisiju u kojoj se konstantno podsećam koliko je značajnih ličnosti i događaja povezano sa Srbijom, a kojih bi trebalo svakodnevno da se sećamo i čuvamo ih u kolektivnom pamćenju, kao i da budemo ponosni na to šta smo i odakle smo.

Pošto ste mnogo vremena na snimanju te emisije provodili sa Neletom Karajlićem, da li ste nekada sa njim pričali o vašem i njegovom Sarajevu?

- To su vrlo osetljive teme koje svako tumači na određeni način u zavisnosti od toga kakva je bila njegova lična priča. O tome nije prijatno govoriti, a često nije ni pristojno. Svi biramo da se u takvim okolnostima i svakodnevnom razgovoru držimo lepih uspomena koje možemo da ispričamo jedni drugima. Niko ne voli da stavlja so na ranu prijatelju, pa tako ni mi. Nikada Nele i ja nismo u drugačijem kontekstu govorili o Sarajevu osim kao o gradu koji nam je dobro poznat, a i dalje drag. U Sarajevo odlazim rado, ali nije svako na takav način uspeo da se, uslovno rečeno, pomiri sa svojim rodnim gradom i izgradi novi most. Zato kažem da je to nešto lično o čemu ne treba diskutovati.

Uz zabavni prati vas i sportski program. Na kom sportskom terenu se pronalazite?

- Kao dete sam se bavila različitim sportovima i takmičila se u latinoameričkom plesu.

Posle sam pronalazila vremena za šetnje, fitnes, teretanu, a na nagovor prijateljice pre malo više od godinu dana probala sam reformer pilates, koji je nešto najbolje što sam za svoje telo mogla da uradim. Već neko vreme ne vežbam zbog estetike već zbog toga što svoje telo moram da održavam u dobrom stanju da bih mogla da radim. Vodim računa šta jedem, što je postalo moj način života, a ne privremena dijeta ili režim kojim se pripremam za određeni događaj. Taj model ponašanja i negovanja sebe je važan i mislim da svako treba tako da se postavi prema svom telu.