TEŠKA VREMENA ZA SELO: Pandemija kovida 19 i prekomeran uvoz osakatili semberskog seljaka

Đorđe Sekulić, iz Velike Obarske, proizvođač plasteničkog povrća, tvrdi da je sembersko selo ugroženo na svim frontovima, a korona je završni pečat na sve seljačke muke.

- Nisam ja muzičar pa ako večeras ne sviram, nisam ništa ni izgubio. Ja sam u novembru zasejao rani kupus, i tek nakon šest meseci, ako država ne uveze, mogu da se nadam da nešto prodam i zaradim. A između novembra i maja su samo troškovi, kilovati potrošene struje na zagrevanje plastenika, navodnjavanje, zaštita rasada, a svoj danonoćni rad uopšte ne računam - žali se Đorđe.

Miodrag Miljanović iz Gornjeg Dragaljevca, sa 500 grla ovaca, vlasnik je trenutno najvećeg stada domaće pasmine pramenka u Semberiji.

- Godinama sam prodavao jagnjad i ovce na kućnom pragu, a ova godina je izuzetno teška, jer zbog korone nema svadbi i proslava, koja tradicionalno okupljaju veliki broj ljudi, pa je potržnja slaba. Povećanje broja grla nakon januarskog jagnjenja sada mi stvara veliki problem smeštaja ovaca koje, nažalost, zimu provode na otvorenom - kaže Miodrag.

Umesto zadovoljstva od prepunih štala semberske farmere podilazi jeza, jer kupaca ni na vidiku.

- Naše tržište uvozi i svinje i bikove, i meso i mesne prerađevine, a mi sa svojima ne znamo šta ćemo. Bikovima obaraju cenu, a životinja dnevno pojede do 40 kilograma hrane, moraš ga nahraniti, a u stvari hraniš svoju štetu - kaže Dragiša Mišić iz Batkovića.