ŠMITOVA MISIJA DA OSLABI RS: Kandidat Nemačke za Inckovog naslednika dobio specijalni zadatak - jačanje BiH i pretnja nametanjem odluka

Naime, šta će biti glavni zadaci Šmita, funkcionera Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske partije CDU Angele Merkel, jasno se naslućuje iz dokumenta koji su "Novosti" dobile iz diplomatskih krugova, a u kojem se daju ključne smernice za njegovo delovanje.

Od Šmita se, kako se navodi, pre svega očekuje da nadgleda privrženost Dejtonskom sporazumu i da "jača istinsku stabilnost i bezbednost, političke i društveno-ekonomske reforme, kao i teritorijalni integritet BiH". Njegov zadatak je i da disciplinuje političare iz BiH, koji koriste retoriku etničkih podela, i posebno da spreči blokadu zajedničkih institucija, ako treba koristeći i "bonska ovlašćenja".

Prema pomenutim ovlašćenjima, koje je pre više od dve decenije usvojio Savet za sprovođenje mira u BiH, visoki predstavnik može da donosi amandmane na ustave RS i Federacije BiH, da donosi zakone, smenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu...

Iako se u diplomatskim krugovima tvrdi da je imenovanje naslednika Incka "gotova stvar", ova odluka podrazumeva širok međunarodni konsenzus, pre svih SAD, EU i Rusije. Naime, visokog predstavnika formalno imenuje Savet za sprovođenje mira, a rezolucijom potvrđuje Savet bezbednosti UN. Rusija se zalaže da se OHR zatvori, pa se postavlja pitanje kako će se Kremlj odrediti kada na dnevni red i formalno dođe pitanje imenovanja Šmita, pogotovo imajući u vidu ključne tačke njegove misije koje idu na štetu Srpske.

I Željko Budimir, profesor međunarodnih odnosa iz Banjaluke, kaže, za "Novosti", da će novi visoki predstavnik delovati u smeru kako se dogovore velike sile u trouglu - Rusija, Nemačka i SAD.

- Ako dogovor bude samo na relaciji Berlin i Vašington, bez Moskve, onda nastaje problem. Pitanje je i da li će ga Rusija podržati ili blokirati u SB UN. A insistiranje na primeni "bonskih ovlašćenja" sigurno ništa dobro neće doneti BiH, jer institucije RS neće prihvatati nijednu odluku koja bi slabila Srpsku.

Da dolazak Šmita znači opasnost da Srpska bude gurnuta na rub opstanka, smatra i politički analitičar Dragomir Anđelković:

- Svaki visoki predstavnik je probao isto, da sprovodi kurs iza kojeg stoji stožerna zemlja EU Nemačka, a to je centralizacija BiH i slabljenje RS. Niko ne može da otme ingerencije ako postoji sloga u odbrani Srpske, pre svega u samoj RS. I Milorad Dodik je našao način kako da i tome parira. Zakon kaže da odluka OHR mora da bude objavljena u "Službenom glasniku", a on je naložio da se odluke koje "udaraju" na Srpsku tu ne objavljuju, pa samim tim one i ne postoje.

BLIZAK SA ANGELOM I URSULOM

NOVI visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit bivši je nemački ministar poljoprivrede, ali on ne dolazi na nepoznatu teritoriju. Štaviše, odlično je upoznat sa prilikama u BiH, jer se od 2002. do 2005. godine kao predstavnik CDU za pitanja odbrambene politike bavio zemljama Zapadnog Balkana, a posebno ratom u BiH. Važi za bliskog saradnika kancelarke Angele Merkel, a ima dobru saradnju i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

NAMETNULI 900 ODLUKA

KANCELARIJA visokog predstavnika u BiH ukupno je od 1997. do 2011, zahvaljujući "bonskim ovlašćenjima" nametnula gotovo 900 različitih odluka. Najradikalniji je bio Pedi Ešdaun, koji je 2004. u jednom danu smenio 60 funkcionera RS zato što Banjaluka za devet godina od završetka rata nije izručila nijednog optuženika za ratne zločine.