OBIČAJ KOJI SVI SRBI TREBA DA USVOJE: Znate li šta je "mirboženje", zavet od starina u selu Kamen

U selu Kamen, udaljenom pet kilometara od centra Čajniča, održao se Božićni običaj „MIRBOŽENjA“. Domaćin iz prve kuće, sa kraj sela, dolazi prvom komšiji do sebe na „mirboženje“, oprost svega lošeg ako je bilo među njima, između dva Božića. Onda udružen sa tim komšijom, idu kod sledećeg, pa onda njih tri kod četvrtog i tako redom, sa petim, šestim... od kuće do kuće. Kad se stigne na početak sela u tom pohodu „mirboženja“, tu domaćinu za prijem gostiju, već treba šatra.

- Velike su ovde kuće, a čeljad i gosti nisu besni, pa nam ne bude tesno. Jeste zamorno, ali je i veselo i nadasve ljudski toplo. Izljubimo se, izgrlimo, ispevamo i u slozi raziđemo, a u slozi nastavimo družiti do narednog „mirboženja“ - kaže za „Novosti“ Mlađo Janjić, čajničanin iz sela Kamen.

Njemu u tim neradnim danima,zbog mnoštva običaja, gotovo da treba kompas, jer obaveza prazničnih imam na pretek, što u gradu,gde živi sa porodicom, što na selu Kamen, gde mu u porodičnoj kući živi starija sestra.

- Do „Tucindana“, uoči Božića, obezbeđuje se ražanj za pečenje ovnova i prasića, a pre toga je 2.januara slava „Sv.Ignjatije.“ Dan nakon toga OCI. Ukućani te vežu za noge, a tad je meni već vreme na put do rodnog sela Kamen.

- Sa rođacima i komšijama sa Kamena, idem na obližnje „Čivči brdo“ po badnjake, jer se samo tu nalazi hrastova šuma. Kad se prevali dug put kroz sneg, u povratku me čeka spremanje žara za „pečenicu“. Odatle u Čajniče pred ckvu „Uspenja Presvete Bogorodice“, na proslavu „Badnjeg dana“ i palenje „badnjaka“. Sutradan, na Božić, ranom zorom čekam „polaznika“, za sreću i napredak domaćinstva od čestita čoveka, a i sam sam „polaznik“ u tri kuće. Dobro su udaljene jedna od druge. I tu nije kraj. Ujak mi 9.januara slavi „Sv. arhanđela Stefana“, a uveče je i Akademija posvećena 9.januaru „Danu Republike Srpske“. Tu sam, neizostavno, prisutan - govori  Mlađo Janjić, od 1992. godine, načelnik odeljenja za privredu u opštini Čajniče, nezamenljiv u čestim smenjivanjima vlasti između SDS i SNSD.

Od „Stefanjdana“ do Srpske Nove godine, 14. januara, nove „radne obaveze su pred  Mlađom. U ulozi domaćina, sada on dočekuje ona tri domaćina kod kojih je bio polaznik za Božić, dočekivan sa rdošću i dubokim poštovanjem, uz zadatak da da i vatru potpali u šporetu, sa čstitkama za dobro zdravlje ukućanima i rodnu godinu. Nakon toga i sam odlazi sa svojim poklonima, svom uvaženom „polazniku“. Spaja se lepo sa korisnim, učvršćuje prijateljstvo. Za umor, niko ne pita. Takav je običaj, obredan,slavljenički, sve u dobrom raspoloženju, razumevanju, ljubavi, radosti i sreći.I tako iz godine u godinu.