STARINA UZ PASTIRSKU VATRU: Milivoje na proplanku iznad Rudog čuva ovce u osmoj deceniji

- Vratio sam se u detinjstvo, kada mi je starešina domaćinstva, uvek je to bio deda, poveravao čobanska posla. Tada je u selu bilo mnogo čobana, a i leti i zimi, ložili smo vatru.

U žar smo, u pauzi čobanskih igara (igra klisa, skok iz mesta, bacanje kamena sa ramena...) zatrpavali krompire i mlade kukuruze, krišom ih donoseći od kuće.

E, ja sam sada i starešina u domaćinstvu, ali i čobanin, jer je takva pravila nametnuo život u 21. veku.

Više nema ni mladih čobana ni čobanica, a taj posao su preuzele babe i dedovi.

- Za razliku od mojih vršnjaka, industrijskih, prosvetnih radnika, ćata... koji sa rukama u džepovima šetaju gradom, ja sam osuđen da radim do iznemoglosti u očuvanju seoskog domaćinstva - kaže Milivoje.