ZAVIČAJU "JAČI GAS" Perić: "Hoćemo da Ugljevik bude mali Pariz, a čitav kraj mala Kalifornija"
VASILIJE Perić, načelnik opštine Ugljevik, jedne od najrazvijenijih u RS i BiH, uputio je poziv zemljacima u rasejanju da ulažu u razvoj privrede i poljoprivrede u ovom delu Republike Srpske, da u zavičaju šire biznis i zapošljavaju nove radnike, "što je sada najveći patriotski čin".
Perić ističe da grad i zavičaj ne zovu zemljaku "samo da pomognu, već da, kao i drugi, iskoriste niz podsticaja, koje lokalna sampouprava daje preduzetnicima i poljoprivrednicima, koja bi domili i naši ljudi, koji su u inostranstvu, a imaju valjane poslovne ideje".
Po ocenama OESC opština Ugljevik je po radu i ažurnosti administracije u samom vrhu i u RS i BiH, što, pored ostalog, znači da bi, za najkraće vreme, mogli da dobiju sve potrebne dozvole, saglasnosti i druge papire za podizanje proizvdnih pogona.
- Osim toga, po najpovoljnijim uslovima, nudimo lokalcije u našoj industrijskoj zoni, koju smo, u velikoj meri, već pripremili za izdavanje, a svaki investitor će, od opštine, dobiti i novčanu potporu, u zavisnosti koliko će radnika primiti - kaže Vasilije Perić.
- Poznato je da smo, već, novčano pomogli mnoge one koji su otvorili mini hladnjače, sušare, farme, betonare, pogone iz oblasti metalne industrije i to ćemo čini i dalje.Ne očekujemo od naših zemljaka da nam daju nešto, kako mi to kažemo, okrunjeno, već da iskoriste šansu i dobro zarade u zavičaju, a pri tom, dopinesu i svima nama - navodi Perić.
Opština Ugljevik je, poslednjih godina, za unapređenje poljoprivrede i poljoprivrede, izdvojila više od 15 miliona konvertibilnih maraka. Sela u podmajevičkom kraju su osetno živnula.
Mnogi mladi ostaju na selu, baveći se uspešno porodičnim biznisom, a neki od meštana su se, u međuvremenu, vratili iz inostranstva i shvatili da, u rodnom kraju, mogu da budu sami svoje gazde, uz pomoć lokalne vlasti, koja, zaista, bije bitku za svako novo radno mesto, koje, po rečima Perića, "ne može da padne sa neba".
- Minulih godina, pored ostalog, asfaltirali smo oko 200 kilometara puteva, pa nema sela u koje se ne stiže valjanim drumom, skućili smo sve porodice poginulih i palih boraca, onih koji su najviše dali za zavičaj i RS, opremili smo i uredili sve škole, podižemo nove domove kulture, stipendirali smo i stipendiramo, a i pomažemo na razne načine, na stotine đaka i studenata, izgradili smo nove stadione, pomažemo penzionere i socijalno ugrožene, pa se, na svakom koraku, vidi da je slika Ugljevika i naših sela sve lepša, čemu se i naši zemljaci u rasejanju, naravno, raduju - priča naš sagovornik.
Zajedničkim snagama možemo, znamo, umemo i hoćemo da Ugljevik bude "mali Pariz", a čitav kraj "mala Kalifornija".