OFICIR BEZ MANE: Inicijativa za posthumnu dodelu generalskog čina pukovniku Joviću

Prema Perićevim rečima, inicijativu BORS odmah su podržali „jer je reč o čoveku čije je vojničko znanje i umeće, ali i čojstvo i viteštvo ostalo za udžbenike“.

Pukovniku Joviću, koji je poginuo 9 novembra 1992 godine, u rejonu tadašnjeg ozloglađenog muslimanskog uporišta Teočaka, u Ugljeviku, ispred zgrade lokalne vlasti, otkivena spomen statua.

Jović je, posthumno, odlikovan Ordenom Nemanjića na Vidovdan 1993 godine. Ovaj vojskovovođa, komandant brigade, kako kaže general Milomir Savčić, predsednik Boračke organizacije Republike Srpske, i oficir sa tako visokim činom, koji je poginuo na borbenom zadatku.

-Milan je, i kao vojni znalac, i kao komandant i kao ličnost bio među najboljima, pa je, jednostavno, bar za istoriju, važno da bude u činu za koji je bio dostojan i znatno pre pogibije. Boračka organizacija pokreće tu inicijativu, što će biti i novo podsećanja na tog hrabrog i dobrog čoveka, kolegu na koga sam ponosan u svakom pogledu.

Kad se kaže reč pukovnik, rekao je Vasilije Perić, načelnik opštine Ugljevik,“ u ovom kraju, ali i mnogi drugi koji pamte oficire Vojske Republike Srpske, se pomisli na pukovnika Milana Jovića, rođenog u rodoljubivoj, pravoljubivoj, herojskoj i junačkoj Donjoj Trnovi, u podmajevičkom kraju, gde se svi rađenjem određujemo da znamo, volimo, poštujemo i cenimo, svim srcem, svoju rodnu grudu, svoju otadžbinu i svoju maticu”.

              -Milan je, tokom bogatog školovanja, naučio sve vojničke lekcije.Za njega nije bilo tajni u vojničkom zanatu. Lekcije o patriotizmu nije učio, jer njih je nosio u srcu.U istinskom smislu te reči.Svrstao se u red srpskih junaka, iz našeg kraja, koji su u Velikom ratu, bez dvoumljena, prešli na desnu obalu Drine, u našu maticu Srbiju, da je brane i odbrane.A, takvih ataka  bilo je, vazda, do naših dana – naglasio je Perić.

                   I, uprkos ratnim zaslugama u Srbiji, kad je mogao lagodno da uživa u plodovima svog herojskog rada, Milan je, po Perićevim rečima, „ došao u svoj i naš kraj, kad je bilo najteže, najopasnije, ali i, kako je znao, najpotrebnije”.

            -Bio je veliki oficir i komandant u najrazličitijim uslovima fronta.S razlogom je, i zasluženo, nosio šapku koja je bila na glavama vojvoda poput Putnika, Mišića, Bojovića...Bili smo ponosni i sigurni uz njega.Milanom se danas divimo.Odajemo mu najveću počast i pažnju, a on je ljubav prema rodnoj grudi platio najvećom cenom- životom!  Pukovnik Jović je i život okončao tako što je pokazao da, kod njega, slovi drevna i slavna srpska vojnička komanda, „za mnom“, a ne „napred“.Uz vojničku hrabrost, znanje, umeće, naš Milan je bio sjajan čovek.Ljudina kojom se ponosimo i kojom će se, ako Bog da, ponositi i naša buduća pokolenja.Kao što je u životu, i u miru, bio nesebičan, takav je bio i u ratu, gde nije štedeo sebe i tako se ugasio njegov život – poručio je čelnik Ugljevika.

                      Milan je omiljen i drag mnogim ljudima sa obe obale Drine.Znao je šta znači kad brat strada šta valja da se čini.Nije čekao naredbe, depeše, molbe, vapaje...Zato su, u Ugljevik, na ovu svetkovinu stiglik i mnovgi njegovi saborci, posebno iz Loznice i susednih mesta.

Išao je, kako su rekli njegovi poštovaoci i saborcvi iz Loznice, „ uvek korak ispred onog što je bilo potrebno”.

Njegovo vojničko, oficirsko i ljudsko delo, dobrota, posvećenost rodu, otadžbini i matici svojoj svojevrstan su bukvar za svakog od nas i za sva vremena-čulo se iz usta pukovnikovih prijatelja i saboraca.