OSVOJIO ČAK 91 NAGRADU: Umetnik Aleksa Mirković je ponos Srbije i Srpske
ZABLISTAO u gotovo svim evropskim državama i u dalekoj Australiji, a svojim talentom očarao eminentne profesore harmonike širom sveta.
Iako je veoma mlad, Aleksa ima 91 osvojenu nagradu i tu ne prestaju sve njegove titule, kao ni zalaganje da doprinose razvoju kulture i muzike u dve države.
Ovaj mladi umetnik je rođen u Srbiji, gde je završio osnovno i opšte muzičko kao i srednje obrazovanje osvojivši prva i važna priznanja, a taj uspon je nastavio u Srpskoj, jer je Muzičku akademiju završio u Istočnom Sarajevu kao najbolji student, sa prosekom 9.97 i velikim brojem nagrada i priznanja.
Polaznik je stručnih seminara predavača iz Finske, Rusije, Srbije, BiH, a engleski i ruski jezik govori tečno. Pored izvođaštva, bavi se i dirigovanjem, aranžiranjem i kompozicijom, često nastupa na humanitarnim koncertima.
Interesovanje za muziku je pokazao već sa pet godina, a njegova majka koja je profesor klavira je njemu i njegovom bratu bila uzor i neko ko im je preneo ljubav prema muzici. - Zbog majke smo obojica bili česti posetioci koncerata, još od malih nogu, pa je to donekle bio i logičan izbor profesije. Naravno, ništa mi nije nametnuto.
Stariji brat je postao profesor klarineta, a on je kaže ipak odabrao drugačiji instrument - harmoniku. - Sam sam izabrao instrument, a za to je zaslužan moj prvi profesor dr Rakić Zoran, sa kojim sam radio od svoje šeste do trinaeste godine, ali i kasnije na seminarima. Od samog početka krećem na takmičenja. Nakon nekog vremena, počeo sam da putujem u inostranstvo na takmičenja i to je za mene do danas ostao najlepši i možda najkorisniji deo ove profesije. Sa svojom profesorkom Danijelom Rakić sam tokom srednje škole i fakulteta obišao veliki broj zemalja i nastupao u njima.
Nekome je teško da broji do 91, ali on je upravo toliko nagrada osvojio na raznim takmičenjima širom Evrope i u Australiji. - Do sada sam osvojio 91 nagradu i to u Australiji, Austriji, Bugarskoj, BiH, Letoniji, Litvaniji, Makedoniji, Portugaliji, Rusiji, Sloveniji, Srbiji, Ukrajini, Francuskoj, Češkoj, Švajcarskoj. Ovo su samo nagrade sa takmičenja, a pored toga sam dobitnik velikog broja nagrada za dostignuća, raznih fondacija, institucija, i grada Valjeva. Značaj ovih nagrada je u tome da imate potvrdu sa raznih strana da idete u dobrom pravcu. Sama nagrada nije toliko bitna, jer je naša umetnost - "umetnost trenutka" i sam ishod takmičenja često zavisi od mnogo faktora.
Kroz stvaralaštvo je usledila i saradnja sa Svetskom konfederacijom harmonikaša.
- Muzika je za mene prostor koji se može večno istraživati. Trenutno se najviše bavim harmonikom. Komponujem, delujem kroz tim i stranicu Accordion constelation, koji je postao zvaničan partner Svetske konfederacije harmonikaša, ali pripremam i planiram upis na dalje cikluse studija.
Otkriva da su za njega najlepši i najkorisniji delovi takmičenja posle nastupa. -Tada slušate druge takmičare, upoznajete se i razgovarate sa njima i iz toga učite i napredujete.
Aleksa smatra da je u razvoju umetnika važno da ne budu sputavani, iako su oni vrlo istrajni. - Prava umetnost uvek pronalazi svoju publiku. Ona možda nije uvek toliko glasna i brojna, koliko pobornici kvazi-umetnosti, ali zasigurno postoji. Pored toga, umetnici uvek pronađu način i put do uspeha, čak i u teškim vremenima, a često im je ono što stvaraju sasvim dovoljno i okruženi su skromnošću. Sve ostalo je, nažalost, na onima koji se umetnošću ne bave, niti su se ikada bavili. U toj atmosferi nam umetnici odlaze sa ovih prostora, u potrazi za mestom gde njihov rad neće biti nipodaštavan, ismevan ili neuvažen.
Mirković poručuje da bi mladi umetnici imali više uspeha, ako bi u kulturi bili stručnjaci koji istinski vole svoj posao i kad bi mediji podržali kvalitetno stvaralaštvo. - Kako bi zadržali talente, na pozicijama koje se bave kulturom, umetnošću, pa i sportom, moramo imati stručne ljude, zaljubljenike u svoj posao, ne one koji se grčevito drže za svoju poziciju i gledaju sopstveni interes. Trebalo bi da konačno krenemo na taj put od pojedinačnog ka opštem dobru, ali na to utiče mnogo faktora: pre svega kućno vaspitanje, a zatim obrazovni sistem, sredina, ali i mediji, u kojima, na žalost, vidimo sve više obeshrabrujućih rubrika i tekstova, potpuno pogubnih za kulturu i maksimalno udaljenih od polja umetnosti. Ljudi koji se ne bave umetnošću često svoj ukus formiraju prema onome što im se nudi, a samim tim i odnos prema umetnosti. Moramo da promenimo ponudu sadržaja u medijima. Ja se ne sećam kada je neku naslovnicu dnevnih novina ,,zauzeo’’ neki uspeh naših mladih talenata, kritika koncerta klasične muzike ili osvrt na neku izložbu. Sve ovo podrazumevam u rečenici da je umetniku potrebno da ne bude sputavan.
"USPEH ZA USPEHOM"
Aleksa Mirković je rođen 1997. god. u Valjevu, gde je završio osnovno opšte i muzičko obrazovanje, kao i prvi razred srednje muzičke škole. Nakon toga vokalno-instrumentalni odsek (harmonika) nastavlja i završava u Zemunu, dok u Valjevu uporedo završava teoretski odsek. Na ovim odsecima je bio najuspešniji učenik, te dobija sledeća priznanja: Đak generacije; Najbolje izveden maturski koncert; Za umetnička dostignuća (Zemun) i Nagrada Živorad Grbić – za najuspešnije predstavljanje škole u zemlji i inostranstvu, Najbolji učenik teoretskog odseka (Valjevo). U Domu učenika srednjih škola (RJ ,,Zmaj’’ Zemun) proglašen je za Đaka Generacije. Muzičku akademiju u Istočnom Sarajevu završava kao najbolji student. Nastupao je u znamenitim salama širom Evrope: Kolarčeva zadužbina, Belgorodska filharmonija (Rusija), Praški konzervatorijum (Dvoržakova sala – Češka), Banski, Kulturni centar Daugavpilsa (Letonija), Teatar grada Alkobasa (Potrugalija), Galerija Art get u Beogradu…
Na njegovom repertoaru su dela, kako baroknih, tako i savremenih svetskih kompozitora.