SA MAŠNAMA OSTVARILA SVOJE SNOVE: Bobana Končar Gajić iz Banjaluke o izazovima i autoimunoj bolesti
PRVA stvar koju sam napravila svojim rukama bila je mašna za kosu mojoj ćerki Eleni.
Foto: Ustupljena fotografija
Mašna je ispala impozantno, da sam samu sebe iznenadila. Nakon toga sam nastavila da ih pravim, najčešće za drugarice i sestre, i tako se naziv - raskošna mašna sam po sebi nametnuo, kaže Bobana Končar Gajić, ekonomista po struci, majka Elene (11) i supruga, kako kaže, divnog Zorana.
Pričajući kako je sve počelo oko izrade unikatnih mašni, Bobana ističe da je kreativnost oduvek bila deo njenog života.
- Još u tinejdžerskim danima prepravljala sam sebi odeću i nikada ništa nisam bacala, već sam pronalazila novu svrhu za sve. Sve sam radila ručno i u tome uživala - govori Bobana.
Dodaje da joj je to bio preloman trenutak da krene sa svojim proizvodom.
- Razbolela sam se i shvatila da nemam drugog izbora, nego da dam otkaz. Taj potez je bio jedan od najboljih u mom životu, a kako moj muž kaže i najpametniji.
Anegdote oko izbora poklona
KAD muškarci kupuju mašne za poklon, najčešće ne znaju šta tačno žele. Dođu i kažu: "Pojma nemam šta bih uzeo." Onda ih pitam: "Kakav je stil osobe? Je li plava ili crna?" Oni odgovore: "Da sam znao da ćeš ovoliko ispitivati, pripremio bih se, kao da bubreg doniram!" - priča Bobana o anegdotama iz svog posla.
- Od kada sam se razbolela, mnogo vremena provodim kod kuće i uživam u samoći. Krug ljudi sa kojima provodim vreme sveo se na prste jedne ruke - kaže Bobana.
Najveća podrška na njenom putu bila je porodica.
- Moj suprug Zoran je prošao kroz sve ružne trenutke sa mnom - svaku moju hospitalizaciju, svaki napad, sve bolne trenutke kada doktori nisu znali šta mi je. Kada sam se razbolela, naša ćerka Elena je imala dve godine, a moji roditelji su bili u Prijedoru - govori ona i dodaje:
- Kada nisam mogla da ustanem iz kreveta po dva dana, kada sam želela da odustanem, on me je podsećao da nema lošeg života - samo loših dana. Život mi se promenio iz korena, ali ne žalim - kaže Bobana koja veruje da je bolest za nju bila Božiji dar.
