ZA KOCKANJE MILIJARDE MARAKA: Vlasnici kladionica u RS i BiH više nego zadovoljni prometom
STANOVNICI BiH su za pet godina u kladionicama ostavili više od 10 milijardi maraka, zvanični su podaci Federacije BiH i Republike Srpske. Prema podacima Poreske uprave FBiH građani su u ovom periodu za kockanje dali oko osam milijardi KM, a što se tiče Srpske ta je cifra manja jer je i broj kladionica manji.
Zaposleni u kladionicama nemaju isti tretman u bankama
Stručnjaci ukazuju da je veliki broj građana koji se kladi dokaz siromašnog društva, jer očigledno traže način da dođu do dodatnog novca preko klađenja, a to ih onda vodi u bolest zavisnosti.
Aleksandar Milić, psiholog kaže da je klađenje bolest zavisnosti i ima razoran uticaj na ljude.
- Ova bolest ne zaobilazi ni mlade ni stare. Imam u praksi zavisnike koji su otišli u zanemarivanje svih životnih aktivnosti i zanemarivanje porodice - ističe Milić.
Dodaje da zavisnici od klađenje uvlače u ovo i ljude oko sebe.
- Treba pomoći porodicama i paziti na decu, jer deca počinju sa sajber kockom. Počinju od igrica pa sledeći korak je klađenje - ističe Milić.
Dr Marko Romić, osnivač Kluba lečenih zavisnika od kockanja iz Mostara kaže da društvo ide u ponor.
Rekorderi po broju uplatnih mesta
PREMA statistici, u BiH je blizu 50.000 patoloških kockara. S druge strane, postoji više od 4.000 kladionica, što tu zemlju, kada se poredi sa brojem stanovnika od oko 3,4 miliona stavlja na prvo mesto u svetu po broju uplatnih mesta naspram broja stanovnika.
- Ono što je meni posebno tužno je činjenica da ne samo da stvaramo zemlju bolesnih dužnika već i malu kastu izuzetno bogatih koji nam svima kroje sudbinu, a našu decu odgajamo tako da im se kladionice prezentuju kao nešto što je sasvim normalno, pa i poželjno - kaže Romić.
Ivan Šijaković, sociolog kaže da je slika kaladionica na svakom koraku i gde ih ima više nego pekara dokaz siromaštva neke države, a ne napretka tog društva.
- Napredne države se ne hvale podacima koliko zarađuju od kocke i ne ističu u prvi plan zaradu od kockanja, jer u tim zemljama se to smatra i na neki način nekulturnim - ističe Šijaković.
Ističe da je kockanje ušlo u sve pore društva gde je na svakom koraku stoje bilbordi sa kladionicima.
- Problem je što kladioničarski lobi utiče negativno na socijalizaciju pogotovo mlađih, a koji jedva čekaju da napune 18 godina da mogu da idu u kladionicu. S druge strane, zamislite kakvo bi mi društvo bili da umesto kladionica u prvi plan guramo firme koje traže radnike za plate od 2.000 KM. Tada niko ne bi ni razmišljao o kladionicama - poručio je Šijaković.