DOBOJKA NASTAVLJA DEDINIM I OČEVIM STOPAMA: Anita prvi ženski kondukter na Železnicama Republike Srpske, nakon 30 godin
VELIKA je ljubav prema železnici, koja se prenosi s kolena na koleno u mojoj porodici. Svi su železničari i ta porodična ljubav je ostala i kod mene.
Foto: Aleksandra Simić
Ovako počinje svoju priču dvadesetogodišnja Dobojka Anita Ljubičić Kršić. Rodom je iz Tekućice, a završila je Saobraćajnu i elektro školu u Doboju, smer tehničar železničkog saobraćaja. Anita je jedini ženski kondukter na Železnicama Republike Srpske, a to se nije desilo poslednjih 30 godina.
Njenog dedu Boru, koji je radio na kontaktnoj mreži na železnici, svi pamte, i sa ponosom kažu "To je bio naš prijatelj", a njenog oca Duška, poslovođu na kontaktnoj mreži, poštuju, i nadaleko uvažavaju njegovo mišljenje.
- Tata je najzaslužniji što sam ovde, to je prvo njegov ostvaren san, pa onda moj. Tata kaže: "Jel moguće da se za mesec dana nijednom nisam požalila, da ti je nešto teško da radiš", njima je to bilo fascinantno - kaže Dobojka, i sa suzama u očima se seća svog dede, koji bi danas bio najponosniji na nju.
Maksimalnu podršku ima i od muža Aleksandra.
Ostvarila svoj san
ANITA Ljubičić Kršić ističe da bi ovaj posao preporučila samo onima koji žele da slede svoje snove.
- Ovaj posao nikome ne bih preporučila ko ne voli da se time bavi, ja sam imala želju i samo sam htela da dođem na železnicu, čekala sam da mi se ostvari taj san - ističe Anita.
Objašnjava kako se nosi sa predrasudama:
- Zacrtala sam šta želim i nisam htela ništa drugo. Većina kolega prvo kaže "jesam li svesna, da to nije posao za ženu", jesam, ali ukazala mi se prilika i što je ne bih iskoristila.
- Veoma je ponosan na mene, svestan je svega, nekada se dogodi da dođem kasno kući, ali on je uvek tu, dođe po mene, doveze me na posao kad god treba - dodaje Anita.
Anita je tek na početku svoje karijere, mlada je, a posao kondukera kaže da joj nije težak, i da se sjajno uklopila, kako sa kolegama, tako sa putnicima.
U vozu se uvek dešavaju dogodovštine, i jedna vožnja od dva sata i 30 minuta na relaciji Doboj - Banjaluka, dovoljna je da vam se na putu desi nešto zanimljivo. Anita vozom putuje odmalena, i kako kaže svedočila je različitim pričama.
- Uvek sam bila redovni putnik, vozom sam odmalena putovala, i tako sam išla u školu svaki dan, u tu se uvek nešto dešava i uvek neke priče od konduktera, pa od putnika, a najzanimljivije situacije mi se dešavaju sada kako radim kao kondukter. Kada naiđem na starije ljude, pitaju "Pa jel' moguće da si ti kondukter?", jer sam žensko, onda zastanem sa njima, popričam sa svima. Uglavnom su pozitivne rekacije kad me putnici vide u uniformi. Otkako sam počela da radim, nisam imala loše iskustvo - priča Anita za koju kolege, a i putnici imaju reči hvale.