NA SUĐENJU DODIKU BIĆE OGOLJENA SVA ŠMITOVA ZLODELA: Odbrana predsednika Srpske sprema kontraudar na sledećem ročištu zakazanom za 28. avgust
JAVNOST će moći da se uveri koliko je puta Kristijan Šmit prekršio međunarodno pravo otkad je u Bosni i Hercegovini, pripremljen je obiman materijal i dokazi koji će potvrditi sva njegova zlodela u poslednje dve godine. I ponovo će biti ukazano da je Šmit uzurpirao funkciju visokog predstavnika, s obzirom na to da nije izabran legalno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Foto ohr/ V. Milošević
Ovu strategiju razrađuje odbrana predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i direktora "Službenog glasnika RS" Miloša Lukića, za sledeće ročište pred sudom BiH, zakazano za 28. avgust. Njima se sudi za nepoštovanje Šmitovih odluka, a plan je da se dokaže da visoki predstavnik zapravo ne postoji.
- "Raspakivanje" visokog predstavnika u BiH, kojeg Srpska ne priznaje, na suđenju Dodiku postalo je noćna mora za Šmita, Tužilaštvo, Sud BiH i američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija. U javnosti je otvoreno pitanje međunarodnopravnog statusa Šmita. Ne postoji više nijedna dilema da on krši međunarodno pravo, da to vodi ka krivičnoj odgovornosti, jer to radi svesno i to kao advokat po struci - kaže, za "Novosti" Goran Petronijević, član advokatskog tima predsednika RS, i ističe da je suđenje Dodiku dovelo do toga da i cela međunarodna zajednica sada priča o nelegalnim potezima nelegalnog i nelegitimnog visokog predstavnika.
Petronijević ističe da će na sledećem, ali i na svim ostalim ročištima, biti prezentovani dokazi da Šmit nije izabran po predviđenoj proceduri:
- On nije ispunio ni preliminarnu kandidaturu kroz PIK. Njegovo imenovanje izgleda kao da se portir kandiduje za direktora, pa mu kažu da nema fakultet, ali on to ignoriše, samo ponavlja da se kandidovao i zasedne u direktorsku fotelju.
Dodik: Štiti se nepravo
PREDSEDNIK Srpske Dodik izjavio je da Tužilaštvo BiH nije uspelo da dokaže ili odbrani suštinu optužnog zahteva da je prekršio odluke navodnog visokog predstavnika, ne želeći da o tome raspravlja.
- To pokazuje koliko je proces sumnjiv. Činjenica da Sud nije prihvatio da Kristijan Šmit svedoči govori o tome da se želi zaštititi nepravo. Postavlja se i pitanje kako da poštujem odluke visokog predstavnika kada Šmit to nije - ističe Dodik.
Uz iznošenje dokaza, pred sudom će biti objašnjeno da Šmit ne može da nameće zakone, a što on uporno radi. Prema procedurama, zakone donosi samo Parlament BiH, Šmit ima tzv. bonska ovlaštenja kojim može da preti sankcijama ili ucenjuje političare da donesu određene propise. Međutim, ne može da on napiše zakon, da isti objavi na svojoj veb-stranici i očekuje primenu. Pravnici su saglasni - to je potpuno antidejtonski i nezakonito.
- Kad god se na ročištu spomene Šmit, i sud i tužilaštvo se sklupčaju kao jež u klupko. Neverovatno je kakav refleks odbrane imaju. Ovaj proces je apsolutna greška i ubeđen sam da bi Šmit i razni njegovi sateliti, poput pravosuđa BiH i američke ambasade u Sarajevu, sada najviše voleli da do njega nije ni došlo - uveren je Petronijević.
U Dodikovom timu odbrane, ističu i da Sud BiH toliko želi da zaštiti Šmita da sebi "zabija autogolove na svakom ročištu".
- Tako je sudija Sena Uzunović na poslednjem ročištu zloupotrebila dokument koji je Ministarstvo spoljnih poslova BiH poslalo sudu. Ovaj dokument je u sud stigao "ispod žita", a ne zvanično. Očigledno je neko telefonom obavestio Ministarstvo da se izjasne o Šmitu. Pazite sad, u BiH Ministarstvo spoljnih poslova daje legitimit Šmitu?! A to znači da ministarstvo međunarodno priznate zemlje sa protektoratom preuzima ingerencije Saveta bezbednosti UN - pojašnjava Petronijević.
I Nemci se raspituju
PETRONIJEVIĆ kaže da će se, zbog svih nelegalnih poteza Šmita, njime pozabaviti i Nemačka, jer se sve češće iz ove zemlje raspituju o njegovom delovanju.
- I u Nemačkoj vide da je reč o kršenju međunarodnog prava. Na nedavno održanoj konferenciji u Pragu, gde su bili prisutni pravnici iz većine zemalja Evrope, uporno su mi postavljali pitanja oko Šmita. Čudili su se zašto krši međunarodno pravo i pitali se zna li on uopšte da nije izabarn u SB UN - istakao je Petronijević.
Da sve bude još bizarnije, sudija Sena Uzunović je otkrila da postoji taj dokument, čime je upala u zamku, jer je morala da ga preda i odbrani. Uz to, piše da postoje i prilozi uz dokument.
- Kada je dokument uručen odbrani, tih priloga nije bilo. Sada ih mi tražimo. U svakom slučaju, "raspakivanje" Šmita kreće, i nadam se da će do kraja ove godine i Savet bezbednosti UN raspravljati o njegovom statusu. Takva vrsta kršenja međunarodnog prava mora da se nađe na sednici SB UN - uveren je Petronijević.
Goran Bubić, branilac predsednika Srpske, smatra da postoji težnja da se samo formalno sprovede postupak protiv Dodika i Lukića, a da suština nije bitna. On je naveo da je odbrana na poslednjem ročištu iznela primedbu da ključni dokaz optužnice, Aneks 10 Dejtonskog sporazuma - u kojem se navode nadležnosti visokog predstavnika - nije ni pročitan:
- S obzirom na to da Tužilaštvo iz suštinskih razloga nije pročitalo ovaj dokaz, iako je predložen u optužnici i pošto je taj dokaz okosnica krivičnog postupka, odbrana je smatrala da nema svrhe da izvodi svoje dokaze ako nije izveden ključni dokaz iz optužnice.
Prema njegovim rečima, odbrana predsednika Srpske se suočila sa formalističkim pristupom, gde se insistira na sprovođenju dokaza odbrane. Da bi se situacija smirila odbrana je prihvatila da se sasluša njen svedok, predsedavajuća Veća naroda Republike Srpske Srebrenka Golić.