RATARI U SRPSKOJ ZADOVOLJNI CENOM: Rod bolji nego prošlogodišnji i ide do šest tona hlebnog žita po hektaru
ŽETVA pšenice u Srpskoj je u punom jeku i skoro je na 80 odsto letine skinuto.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Rod pšenice ove godine je odličan pa i ratari zadovoljno trljaju ruke i očekuju da otkupna cena bude između 40 i 50 feninga po kilogramu. Prema informacijama iz Ministarstva poljoporivrede RS, prve procene govore o prinosu od šest tona pšenice po hektaru.
Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske, kaže za "Novosti" da je ovogodišnji rod bolji po kvalitetu nego prošlogodišnji, jer nije bilo silnih bolesti kao godinu ranije.
Goran Bursać, pomoćnik ministra poljoprivrede RS ističe da je žetva pšenice u Srpskoj počela ranije nego prethodnih godina, a kvalitet i prinos su veoma dobri.
- Pšenica je zasijana na oko 42.000 hektara i ukoliko vremenske prilike budu dozvoljavale, žetva bi trebalo da bude uskoro završena. Količina vlage u zrnu pšenice je veoma niska. Pšenica je suva je i zrela - naglasio je Bursać i dodao da ove godine očekuju da sa njiva u Srpskoj bude skinuto oko 250.000 tona pšenice.
Bursać smatra da poljoprivrednici ove godine mogu razmišljati o dobroj zaradi kada je reč o hlebnom žitu i pšenici.
Uvoz iz Srbije i Mađarske
PREMA informacijama iz resornog ministarstva, Srpska godišnje proizvede u proseku oko 198.000 tona pšenice, a za domaću potrošnju potrebno joj je oko 270.000 tona, te stoga mora uvoziti deo pšenice iz Srbije i Mađarske.
Istakao je da je pšenica berzanska roba i da niko ne može značajno uticati na njenu otkupnu cenu, i naglasio da je važno da postoji interes za otkup pšenice u Srpskoj, kao i dovoljno kapaciteta za skladištenje.
- Na berzama je sada otkupna cena od 0,36 do 0,38 KM bez PDV. Sa podsticajima koje daje resorno ministarstvo, uključujući i regresirano dizel gorivo u iznosu od 580 KM po hektaru, siguran sam da naši ratari imaju dobru računicu i rentabilnu proizvodnju pšenice sa dobrim prinosom i kvalitetom zrna - rekao je Bursać.
Naglasio je da nadležno ministarstvo kontroliše poslednje parcele posredstvom softverskog sistema i da bi ubrzo nakon toga mogla uslediti isplata podsticaja.