KIVI BUJA I NA BALKANU: Promena klimatskih uslova u RS omogućila i uzgajanje tropskog voća
PRIMERI sadnje tropskog voća u Srpskoj su sve češći, pa tako možemo videti različite sorte koje se pre nekoliko godina nisu sadile kod nas, a najbolje nam, kako kažu sagovornici "Novosti", uspeva kivi.
Foto: Tajana Cvijetić
Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS, kaže da se klima promenila i tako nam donela malo drugačiju sortu voća koja je, ipak, uz svu volju i želju, zahtevna za naše podneblje.
- Klima se promenila i kivi uspeva u većini delova Srpske, izuzev u planinskim predelima, ali nerado to sade jer nemamo mi adekvatnu tehnologiju. Narandže i limun se uglavnom sade u Hercegovini, dok Semberija i Potkozarje nisu baš idealni za to voće - kaže Dojčinović.
Dodaje da su rizični i skupi takvi zasadi.
- Priroda je i čudo i sa njom se teško boriti, da zasadimo jedan hektar tropskog voća, a naiđu hladnoće, nikad se ne zna kakva će zima da bude, i sve uništi. U mnogim delovima Srpske nema puno ni vode, a to voće traži veliku količinu vode. Nemamo dovoljno ni sunca, niti dovoljno toplih dana i koliko treba hladnih dana, sve to ima svoje i struka mora o tome da odluči. Uglavnom se sadi za domaćinstvo, a kada bi se sadili hektari, to bi iziskivalo mnogo troškova i rizika - smatra Dojčinović.
Vlasnik jednog banjalučkog rasadnika Drago Narandžić gaji različite vrste egzotičnik biljaka i citrusa.
Uslovi
METEOROLOG Anđelko Savić kaže da je naša umerena kontinentalna klima najbolja na svetu, ali ipak nije za tropsko voće. Kako kaže, tropsko voće može uspevati na Mediteranu, i u znatno toplijim krajevima, ali kod nas baš i ne.
- Imamo različite vrste citrusa, a pored toga i čuvarkuće, uglavnom egzotične biljke, a što se tiče egzotičnih biljaka tražimo one koje mogu da budu napolju, a citrusi ne mogu. Oni se moraju zimi skloniti. Imamo sibirski limun, koji može da prezimi u zemlji, i ne zaštićuje se - ističe Drago.
Citrusi nisu zahtevni za održavanje, samo što se zimi moraju uneti u prostoriju, a leti mogu biti bilo gde, dodaje Drago, koji u svojoj raznolikoj ponudi ima masline, nar, tamaris, tisu, magnoliju, japansku trešnju.
Kaže da se cene sadnice limuna kreću od 20 do 50 KM, a sve zavisi od veličine i starosti stabla.
Savo Marković iz Banjaluke kivi sadi vać 10 godina.
- Videli smo kivi kod rođaka u Srbiji, pa smo se i mi odlučili da pokušamo sa sadnjom tog tropskog voća, i uspelo nam je, svake godine imamo oko 50 kilograma kivija - govori Savo i zaključuje da je kivi jači od zime.