GENOCID JE BIO NAD SRBIMA: Ubijane bebe od nekoliko meseci do nemoćnih staraca, cilj bio da se zatre jedan narod

В.Митрић 08. 05. 2024. u 13:55

KNjIGA "Sveti mučenici zvorničko-tuzlanski", autora protonamesnika Nemanje Eraka i jereja Branislava Nedića, čiji je izdavač “Sinaj” uz blagoslov episkopa zvorničko-tuzlanskog Fotija, koja je predstavljena i u Ugljeviku, privlači veliku pažnju čitalaca, ne samo na levoj obali Drine.

eparhijazt.com

Koautor Erak priča da je "ovo delo nastalo na predlogu za kanonizaciju Svetih mučenika zvorničko-tuzlanskih, te da ona predstavlja zbir najvećih primera iz stradanja srpskog naroda i sveštenika Eparhije zvorničko-tuzlanske u 20. veku".

- Episkop Fotije uputio je predlog Svetom arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve da se mučenici zvorničko-tuzlanski kanonizuju. Sam taj čin kanonizacije pokazuje da žrtva ovih stradalnika nije uzaludna već da su oni sada naši molitvenici i zastupnici pred Bogom. To je i napisao u uvodnoj reči episkop Fotije - ističe je Erak.

Po Erakovim rečima, "knjiga se sastoji iz dva dela, od čega prvi deo počinje opisom stradanja pravoslavnih Srba u Dobojskom logoru 1915. godine, te da se završava stradanjem srpskog nedužnog življa u Sijekovcu 1992. godine."

- U knjizi su pomenuta mnoga imena mučenika ljudi, žena i dece kao i mnogi sveštenici, monasi i monahinje koji su kao pastiri stradali sa svojim narodom od Austrougarske monarhije, zatim u vreme NDH od ustaških i muslimanskih ruku - rekao je Erak i naglasio da današnje generacije treba da uče na primerima naših predaka stradalnika koji su gubili glave samo zato što su bili pravoslavni Srbi.

Načelnik opštine Ugljevik Vasilije Perić, koji je i potpredsednik EUO Eparhije zvorničko-tuzlanske SPC, izrazio je zadovoljstvo jer je prva promocija ove knjige u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj baš u Ugljeviku i zahvalio episkopu Fotiju jer za ovu podmajevičku opštinu kaže da je izrasla u eparhijski Duhovni centar.

- Srpski narod je uvek spreman da oprosti sve ono što je preživljavao u prethodnom periodu, u burnoj istoriji i borbi za slobodu, ali veoma često se dešava da mnogo toga zaboravimo, a ne bi trebalo da zaboravljamo ono što su Srbi preživeli u istoriji - rekao je Perić.

Perić je podsetio da su na području opštine Ugljevik u prošlosti bila velika stradanja srpskog naroda, a posebno u Drugom svetskom ratu, mestima Donje i Gornje Zabrđe, gde je ubijeno više od 300 ljudi i to samo u jednom danu njih više od 200 jer su bili Srbi.

- Ne smemo zaboraviti sva ova stradanja iz prošlosti našeg naroda. Mi pravoslavci imamo ljubav i dušu svetosavsku i uvek smo spremni da oprostimo, ali i da živimo sa svim ljudima dobre volje - rekao je Perić.

Umetnički direktor Centra za kulturu Predrag Vujević rekao je da ova knjiga svedoči da je nad Srbima učinjen genocid jer su ubijane bebe od nekoliko meseci pa do nemoćnih staraca.

- Sebi sam postavio pitanje “zašto se to desilo”. A odgovor je jasan “zato što su pravoslavni Srbi”. A drugo pitanje  “kakav je motiv bio od strane komšija Hrvata i Muslimana da izvrše tako stravičan zločin”. To je po svim definicijama genocid, jer su ubijane bebe od nekoliko meseci do nemoćnih staraca, bukvalno se išlo sa ciljem da se zatre jedan narod. Sama tehnika ubijanja govori o specifičnom mentalnom stanju tih ljudi, sa takvom strašću su ubijali da to normalan ljudski mozak ne poima - rekao je Vujević.

I dok u Ugljeviku posvećuju dužnu pažnju ovim temama i duhovnom i kulturnom jačanju ovdašnjih ljudi, to se ne može reći za neke susedne sredine. Tako, primera radi, lokalna vlast u gradu Bijeljina, mada je donela odluku o postavljanju spomenika dečaku Slobodanu Stojanoviću, dvanaestogodišnjaku koji je postradao na početku rata kada se, posle bežanije pred Orićevim koljačima, mimo volje roditelja, vratio na rodno ognjište po psa, kućnog ljubimca. Reč je simbolu stradanja dece u minulom ratu na najmonstruozniji način. Slobodan je, u međuvremenu, upisan i u knjige svetih SPC, njegove ikone odavno su u hramovima, poput beogradskih, a za postavalje spomenika nisu bili zainteresovani ni u njegovom matičnom gradu kraj Drine, gde su neki spominjali da bi trebalo da se ukloni krst...

Pogledajte više